Прочитај ми чланакВинсент Рајхард (20) из немачког града Дрездена одлучио је да годину дана проведе у Србији волонтирајући у новосадској гимназији „Јован Јовановић Змај“, где је био сарадник у настави на немачком језику.
У Нови Сад је дошао након завршене средње школе, а година волонтирања у Србији коштала га је уписа факултета на време. Ипак, каже да је време проведено у Србији за њега било вредно искуство. Након годину дана боравка, Винсент одлази из Новог Сада, града за који, пошто је пропутовао многа места у нашој земљи, каже да му је омиљени.
OLYMPUS DIGITAL CAMERA
– Прво сам желео да идем у Русију, али ми је онда стигла понуда за Србију и прихватио сам. Целу школску годину водио сам часове разговора на немачком, али и драмску секцију на немачком. Направили смо и представу и учествовали на фестивалу у Осијеку – каже Винсент.
Како каже, време проведено у Новом Саду искористио је и да стекне пријатеље, а нада се да ће га другари можда посетити у Немачкој.
– Овде има још Немаца, а поред њих дружио сам се и са Србима и излазили смо заједно. Ђаци којима сам предавао су четири, пет година млађи од мене, тако да смо имали леп однос, али и поштовање – каже Рајхард.
Оно што већини странаца из западне Европе западне за око код Војвођана, приметио је и Винсент.
– Град ми се допао, али и људи. Овде није као у Немачкој, људи су опуштени и увек кажу „имамо времена“, што се мени свиђа – каже наш саговорник и додаје да би могао да замисли да живи у Новом Саду, али да би волео да ради за немачку државу.
За мање од годину дана успео је да обиђе добар део Србије, а најупечатљивија сећања оставила је посета Гвозденој капији Дунава у Ђердапској клисури.
– Био сам и у Суботици, Вршцу, на зимовању на Копаонику, у Београду – каже Винсент.
Каже да му се Нови Сад више допао од Београда. За престоницу каже да има превише људи и да је архитектура у највећем војвођанском граду лепша.
Настава у разредима у којима је радио одвијала се потпуно на немачком језику, а млади асистент каже да ђаци одлично знају језик. Ипак, он није пропустио прилику да научи основе српског.
– Иако много наставника и сви ђаци којима сам предавао у школи говоре немачки, ишао сам на курс српског. Језик је веома тежак, поготово граматика, али сам ипак научио основно – прича Винсент. Оно што овај млади Немац сигурно неће заборавити је и домаћа ракија, којом је, како каже, био одушевљен и коју су му сви нудили када је долазио у кућу.
– Ми немамо такву ракију. Највише ми се свидела дуњевача – каже наш саговорник.
Радио за џепарац
Винсент је у школи проводио добар део времена, а држао је више од 20 часова сваке недеље. Ипак, стигао је и да се дружи и излази, а ових дана био је на Еxиту. За свој рад није имао класичну плату, већ је добијао џепарац од немачке државе који му је био довољан да преживи у Новом Саду.
