Прочитај ми чланак
Од четврте године Никола Спасов (14) са самохраном мајком у стану у Врању живи без струје, воде и канализације. Преживљавају захваљујући минималној пензији.
Живим само јер још нисам испунила обавезу према сину Николи. Нисам му обезбедила сигуран кров над главом, не могу да му приуштим школовање.
Највише ме боли што сам немоћна да било шта променим. Овако за Курир почиње своју тешку животну причу Станка Спасов, самохрана мајка која у станчићу без струје, воде и канализације живи са четрнаестогодишњим сином Николом.
Како кажу, једино пацова имају напретек. Станка прима минималну пензију, а скоро да је инвалид, јер је недавно имала тешки прелом руке и ноге.
Свећа је можда и најбољи Николин пријатељ.
Сви људи добре воље који би овој породици хтели да помогну, новчане прилоге могу послати на рачун 115-2000100026055-23 у КБЦ банци, на име Никола Спасов. Адреса породице Спасов је Улица Петра Лековића, ламела А/2, 17.501 Врање.
– Бојим се мрака јер смо у приземљу зграде, стално нам ноћу куцају на прозор и врата незвани гости, наркомани, алкохоличари – каже Никола, који је ђак осмог разреда.
Он не живи као његови вршњаци – нема компјутер, џепарац за ужину и излазак у град, нову одећу и обућу, због чега га често друга деца задиркују.
– Шта сам богу згрешила! Читав радни век провела сам у „Јумку“, сада се борим само за то моје дете, које отац неће да призна. Бојим се да ћу једног дана нестати, а здравствено нисам добро, и да ће ми дете онда остати на улици – кроз плач прича Станка.
Каже да помоћи нема ниоткуда и да сваки дан живи мислећи да јој је последњи.
– Зима се приближава, не знам како ћемо се грејати – гледајући у под, чујно уз мук и сузе вајда се Станка.
(Курир)
