Прочитај ми чланакОдлука београдских власти да ЈКП „Зеленило“ засади палме на Калемегдану, недалеко од Павиљона Цвијета Зузорић, на различите начине окупирала је нашу ширу јавност, иритирану честим покушајима актуелних челника да главни град заличи на летовалиште у Арапским Емиратима. Међутим, ни стручњацима није најјасније зашто је то комунално предузеће донело баш такву одлуку.
Осим што се, на месту некадашњих деценијама старих борова који су посечени, палме најсрећније не уклапају у укупни амбијент, саговорници Данаса истакли су и друга спорна питања, попут тога хоће ли новозасађена стабла преживети нашу климу.
Foto:YouTube
View from Kalemegdan fortress
Анђелка Јефтовић, председница Удружења пејзажних архитеката Србије, како каже, нема ништа против идеје да се палме саде у Београду, али је скептична по питању хоће ли се оне одржати на нашим температурама.
– Жеља да се палме појаве у Београду је легитимна, немам ништа против. Тога има у Немачкој, примера ради, где је клима хладна. Међутим, те палме нису посађене у земљу, оне су мобилне. У Версају имате исту причу, оранжерије, све што је од палми постављено, у јесен пред мраз се склања у затворен простор, где има светла и где не може да измрзне. У пролеће, када прођу касни мразеви, оне се износе напоље. Тај део могу да разумем, немам ништа против, али третман којим би са њима требало поступати је такав. Колико сам видела, На Калемегдану су оне посађене у земљу. Да ли је то трајна садња, или ће да их изваде, није ми јасно јер не знам какву ће то технологију применити да их заштите од хладноће. Истина да се клима мења, али су палме тропске биљке, наводи Јефтовић, и додаје да их повезивање крошње и заштита дебала, коју је „Зеленило“ најавило током зиме, неће сачувати, јер оне мрзну и у корену.
Марија Јончић са Биолошког факултета, са друге стране, каже да врста која је посађена добро подноси ниске температуре.
– Што се тиче врсте која је одабрана и посађена, она генерално подноси ниске температуре и веома је лака за одржавање, декларисана је као биљка за почетнике, зато што може да подноси температуре и до минус 15 степени, тврди Јончић.
Ипак, она замера то што се палме обично саде у егзотичним зонама чија архитектура подржава тај концепт.
– Ако погледамо саму позицију, с обзиром на већ постојећу флору која је аутохтона, као и на историјски и културни репер као што је Калемегдан, палме се баш и не уклапају у простор. У околини су стари примерци дрвећа и жбуња, које имају веома велику вредност. Та палма и цео концепт, уместо старих борова који су посечени, можда и није прави избор ако гледамо цео пејзаж и његов састав који се тренутно налази на Калемегдану. Палме се код нас најчешће саде у приватним вртовима, јер нису карактеристичне за наше поднебље, наводи Јончић.
„Зеленило Београд“ је у саопштењу навело да је посађено шест стабала, донетих из Шпаније, а да су се стекле прилике да се тропско дрвеће гаји у Београду, јер се клима мења.
„Последњих година смо сведоци промене климе, која се полако мења од континенталне и постаје сличнија субмедитеранској. Зиме у Београду су постале благе и без екстремно ниских температура. У приватним вртовима годинама уназад налазе се успешно одгајени одрасли примерци палми, банана, маслина и слично“, пише у саопштењу, уз напомену да засађена врста „веома добро, без оштећења, подноси ниске температуре до минус 15 степени Целзијуса“.
Бакић: Управа града у трансу
– То су нове будалаштине наше власти, сада саде палме пред зиму, ваљда им одговарају мразеви? Ја сам решио да не коментаришем више њихове бесмислице. Управа града Београда је у трансу, у својој освајачкој страсти. Сада су измислили палме, стално се измишљају неке ствари да се њима бавимо да би заборавили битније ствари, коментарише архитекта Драгољуб Бакић.
