Прочитај ми чланак

Шапић нам данас саопштава нову локацију зоолошког врта: Ту постоје 4 проблема

0

Београдски Зоолошки врт се сели после 87 година, а о томе ће нас данас и званично обавестити градоначелник Београда Александар Шапић. Како је најављено, на конференцији за новинаре тим поводом ће се огласити и главни урбаниста Марко Стојчић. Промена локације зоолошког врта тема је децијанама, а последњи пут поменута ја у урбанистичком плану из прошле године. Стручњаци у разговору за Нова.рс истичу четири кључна проблема на која би требало обратити пажњу пре него што се крене у реализацију ове одлуке.

Дугогодишња идеја да се Зоолошки врт пресели из центра града нашла се у Генералном урбанистичком плану из 2022 године.

Како тврде из Урбанистичког завода Београда, површина од седам хектара, где се сада налази Зоо врт, јесте неусловна за животиње, па је идеја да се ово здање пребаци на периферију града. Иако постоје начелни планови о измештању, још нема прецизних локација где би могао да буде нови Зоолошки врт.

Оне у плану нису ни уцртане, нити су наведене било какве могућности.

Злочин над Београдом

Бивши градски урбаниста, Ђорђе Бобић наводи да је садашња локација ЗОО врта „срце и душа Београда“.

„Не разумем шта су разлози осим да се дође до овог сјајног места, које заиста и јесте сјајно. С друге стране то је и део калемгданске тврђаве, која је културно добро и самим тим ту некаква друга радња не би дошла у обзир. Мислим да је то апсолутно неприхватљиво“, истиче Бобић додајући да се ради о „злочину над Београдом“.

Додаје и да је измештање ЗОО врта наставак трагичне праксе ове власти у Београду.

„Било који део стручне јавности до сада није имао замерке на садашњу локацију“, закључује Бобић.
Струка да анализира

Милан Вуковић, некадашњи секретар за урбанизам и јавну изградњу наводи да садашња локација ипак има неку традицију.

„То треба препустити струци да изанализира. Пре свега мислим на оне који се баве животињама, а тек онда да свој глас дају урбанисти и политика“, наводи Вуковић додајући да има аргумената и за и против.

Истиче и да је један од разлога због се кренуло у процес измештања зоолошког врта, тај што ничу урбани стамбени комплекси, чијим станарима лети сметају непријатни мириси.

Ада Циганлија није срећно решење

Имајући у виду да се конференција за штампу на којој се саопштава локација реализује баш на Ади Циганлији, спекулисало се да би то мого да буде нови дом животиња из зоолошког врта, а то је наговестио и градски менаџер Мирослав Чучковић који је рекао да је одлуку о измештању Зоолошког врта, са Калемегдану на Аду Циганлију донела нова градска управа.

Вуковић подсећа и да је раније, пре две деценије, било замисли о измештању зоолошког врта.

„Некада давно се помињало и Ратно острво, али је то природно заштићено подручје и то је отпало. Што се тиче Аде Циганлије и она има своју пројектну заштиту, како у погледу водоизворишта, тако и у погледу природних станишта и добара“, каже Вуковић додајући да то и није баш срећно решење.

Напомиње и да актуелни градоначелник може да наручује шта год хоће, а да је питање како ће се све развијати до реализације замишљеног.

Добробит животиња на првом месту

С друге стране, историчарка уметности Ирина Суботић из организације Европа Ностра Србија наводи да ако би се пронашло место у ком би животиње имале „више достојанствен живот“ – премештање би било у реду.

„Нови простор не би требало да буде скучен и морао би бити у природи. То би било добро решење за калемегданску тврђаву која је чак и по УНЕСЦО захтевима на таквој тврђави не би требало да буде зооврта. Она би требало да буде ослобођена таквих садржаја“, каже Суботић.

Ко могућа локација помињао се Сурчин

Идеја о промени локације ЗОО врта у београдским медијима појавила се пре више од 15 година.

Тада се као потенцијално решење наводио Сурчин, односно парцела од око 20 хектара, која би требало да испуњава све европске стандарде.

Градске власти тада су планирале да зоолошки врт добије скоро четири пута већу површину од садашње, како би се унапредио развој животиња.

Зоолошки врт отворен је 1936. године испод тврђаве, на Калемегдану, неколико пута је прошириван, али је после девастације у Другом светском рату сведен на око седам хектара.