Прочитај ми чланак
(Вести)
Изградња насеља Маригона, у општини Грачаница је позната свима нама који живимо на централном Космету. То ће на најдиректнији начин угрозити будућност Срба на Косову и Метохији.
Грачаница је административни и културни центар Срба јужно од Ибра, а расељавањем Срба са овог простора доводи се у питање опстанак свих Срба јужно од реке Ибар а на крају и свих Срба на КиМ, каже за „Вести“ Бранимир Стојановић, шеф бироа Канцеларије за Косово и Метохију у Грачаници, о насељу које албански инвеститори граде између села Преоце и Лепина, а реч је о око 400 вила, школи и спортском терену.
Срби да траже своја права
– Особе којима је узурпирана својима имају право да пред судовима траже утврђивање права власништва које им је припадало, и враћено 90-их, или да пред посебном комором Врховног суда Косова траже поништење незаконите приватизације. Уколико је то земљиште стечено куповином од косовске Агенције за приватизацију. И такође, да траже морају тужени А и купац земљишта, и да се у катастру обавезно тражи даља забрана отуђења земљишта, као привремена мера коју доноси суд за време трајања судског спора и да се од општинских грађевинских опшртина обустава градње уколико се тамо нешто гради, Игор Поповић, канцеларија за Косово и Метохију.
– Наша позиција ће завршетком овог пројекта бити значајно лошија у стратешком али и политичком смислу. Оно што слушамо претходних дана и недеља од руководства Општине Грачаница је најгоре лицемерје које нас је и довело овде где се налазимо, пред озбиљним изазовом да ли ћемо или не бити већина на овом простору у наредних десет година. Општина Грачаница је свакако могла да спречи изградњу насеља, ипак то очито није желела. У време формирања те општине, било је само пар објеката, и сигурно да је могла спречи изградњу нових. Процес легализације тих објеката није могућ без претварања пољопривредног у грађевинско земљиште. А, извршивши пренамену земљишта, општинско руководство је легализовало намеру инвеститора да значајно промене етничку структуру у Грачаници. Да је руководство Општине Грачаница уложило десети део енергије да спречи изградњу насеља од времена и енергије које троше на то да нам докажу да они процедурално нису криви данас, сигурно не би било насеља Маригона, каже Стојановић.
На питање шта је Канцеларија за КиМ предузела да заустави градњу, он каже да „од првог дана скрећемо пажњу на овај проблем“.
Надлежни да реагују!
Након предочених проблема које путу ка остваривању својих имовинских права има породица Јовановић из села Преоце, као и изнетих детаља везано за изградњу насеља „Маригона“, редакција „Вести“ позива и очекује од надлежних органа да реагују и испитају тврдње изнете у овом серијалу.
– У свим својим контактима са руководством државе и представницима међународне заједнице истичемо опасност по опстанак Срба уколико се ово насеље направи и људи уселе. Наше су могућности поприлично ограничене, јер немамо извршна овлашћења. Сву одговорност за изградњу овог насеља сносе искључиво руководиоци Општине Грачаница, али и остали српски представници у тзв. косовским институцијама. Однос према Маригони најбоље осликава мотиве руководства Општине Грачаница за бављење политиком и управљање општином. Лепеза њихових изговора и административних тумачења је шарена исто колико и њихове имовинске карте. Више је него јасно свима нама који живимо у Грачаници да су се ти људи бавили пре свега окретањем тротоарских коцкица на једну па на другу страну, бојењем тротоарских кугли различитим бојама, приватним маркетима, дискотекама, базенима, каже Бранимир Стојановић.
О случају породице Дејана Јовановића из Преоца који се пет година бори да оствари имовинска права на делу парцеле на којој се гради насеље Маригона, Стојановић истиче да им се они нису обратили за помоћ.
– Имамо нека сазнања о том проблему. Овај проблем је могао да буде још један јак аргумент за спречавање изградње насеља да је неко у Општини Грачаница желео да спречи изградњу. Ми ћемо свакако учинити све што је у нашој моћи и обезбедити сву потребну правну и политичку подршку породици Јовановић.
И Еулекс заказао
Осим на косовске институције, породица Јовановић је посебно огорчена на мисију Еулекс, јер по речима Дејана Јовановића који се бори за своју имовину, „од њих су очекивали бар стандарде који веже њиховим државама“.
– Они су овде дошли са парлом владаине права, а на терену јачају неправду. Тако смо сазнали да је једна од судија Еулекса одбила да се бави нашим предметом, па су чак покушали да нас убеде да она није стручњак за имовинска права, иако је у нашем другом имовинском судском спору активно укључења, тврди Дејан Јовановић. Поводом овог случаја „Вести“ су се обратиле Еулексу, али су нас они упутили на Посебној комору Врховног суда Косова.
