Где ће вам душа! Отимају манастирски конак, извор воде, децу ометену у развоју!

20:53 24.01.2024.

Манастир света Петка Изворска код Параћина је познат по лековитом извору свете Петке и по изузетним монахињама, које традиционално по промислу Божијем брину о деци са посебним потребама, без родитељског старања. Дакле, о најтежим случајевима јер је међу њима и много инвалида. Међутим, неко је одлучио да томе дође крај!

„Монахиње манастира света Петка Изворска код Параћина су добиле обавештење епископа браничевског Игњатија да ће доћи службе да им отму штићенике о којима брину и разбацају их ко зна где у које домове, а потписао је и да манастирски конак буде одузет од манастира и да се ту прави фабрика воде за Вучићеве Арапе и ко зна кога! Ово је велики злочин, невиђен злочин, страшне ствари! Владика Игњатије нема право то да ради, нема благослов од Бога, није он власник онога што је Богу посвећено него је дужан да то чува. Нема право да даје банди која је распродала целу земљу, ко је њему дао право да раздваја ту љубав монахиња и њихових штићеника који знају само за њих!? Монахиње са пуно љубави брину о више од 70 штићеника, то су деца инвалиди о којима у овом манастиру традиционално брину још од 1945. године! Монахиње су од Бога добиле промисао да брину о њима и тако је било све до данас када је банда која је распродала све и руга се вери и традицији, одлучила да ту традицију прекине“, прича монах Антоније.

Генерације и генерације деце са тешкоћама у развоју монахиње подижу уз много љубави и бриге, много штићеника је ту остало и пошто је одрасло јер о њима није имао ко да брине. Почело је тако што је одмах након рата 1945. године манастир преузео бригу о ратним сирочићима без игде икога, али убрзо су државни кадрови одлучили да могу да „задрже“ само болесну децу о којој је и најтеже бринути и здраву децу су одвели.

Велика је љубав између монахиња и штићеника, што се види из бројних ТВ репортажа направљених до сада, буквално их доживљавају као мајке јер за друге не знају. Штићеници су навикли и једни на друге. Где ће та деца и одрасли (који су и даље деца) завршити ако их одведу из манастира? Монахиње чак ни то не знају, осим да ће да их „разбацају“ по различитим домовима. Дакле, планирају да их одвоје од оних које су их подигле од пелена (за њих су мајке и сестре), да их одвоје једне од других, одведу из једине куће за коју знају и у којој су живели… Где ће вам душа?!