Pročitaj mi članakMarinika Tepić neće saopštiti imena onih koji su spremni da svedoče o podvođenju i pedofiliji u Jagodini dok se svedocima ne odredi zaštita. Kako god da svedoče, znaću ko su, poručuje Dragan Marković Palma. Međutim, da to baš i nije toliko lako objašnjava za N1 zamenik republičkog javnog tužioca Goran Ilić, koji kaže da srpsko zakonodavstvo poznaje dva pristupa u zaštiti svedoka.
После изјаве јагодинској полицији, Мариника Тепић саопштила је да није помињала имена сведока и да то неће чинити док им се не буде гарантовала заштита.
– Без обезбеђивања заштите и жртава и сведока ја не могу да доводим у ризик било ког од сведока и било коју од жртава – навела је тада.
Драган Марковић имао је, током празника, на располагању две телевизије са националном фреквенцијом. И, осим што се веселио, Марковић је имао поруку за потенцијалне сведоке.
– Ако се жртве плаше од мене, па неће да иду у тужилаштво и у полицију, хоће преко Скајпа и онлајна, ја ћу и тада исто да сазнам њихова имена и презимена и све те сведоке – рекао је Марковић.
Међутим, то није могуће уколико они који су заштићени поштују правила, објашњава заменик републичког јавног тужиоца Горан Илић.
– Наш законик познаје два модела заштите – један обавезно укључује заштиту идентитета тог и таквог сведока, а други модел познаје заштиту лица која су посебно осетљива и тај други модел омогућава да се избегне непосредни контакт и присуство окривљеног приликом исптивања посебно осетљивог сведока – каже за Н1 Илић.
У области заштите сведока правосуђе је веома напредовало. објашњава Илић, па чак може да се примењује оно што смо навикли да гледамо у филмовима.
– Може да се изврши њихова физичка дислокација, најчешће се то врши њиховим пресељењем у другу државу, чак је било и случајева да се врши пластична операција над сведоком који је учествовао у неком кривичном поступку у својству сведока и да се кроз промену његовог физичког описа практично врши његова заштита – истиче.
Највеће искушење у процесима који су политички осетљиви нису заштита сведока, оцењује Илић, већ све зависи од независности правосуђа које у Србији, како каже, не постоји, односно самосталности јавног тужилаштва.
