ДРЖАВА СЕ ЛЕЧИ КРЕДИТИМА За тешко болесне нема ни инфузије

12:53 21.07.2023.

Власт се задужила за још милијарду и 300 милиона евра . Постоји на десетине примера о томе како држава „квари новац“, док они којима је тај новац потребан не могу ни да сањају да ће га добити. Стадиони, фонтане, торњеви, сређивање разних градских тргова по више пута у једној години. У наведеним примерима се крије не само милијарда која нам наводно недостаје, већ и многе друге које би свакодневни живот учиниле квалитетнијим и једноставнијим сваком појединцу оболелом од ретких болести.

Процењује се да у Србији живи између 350 и 500 хиљада особа са ретким болестима, од којих су око 80 одсто деца. Само за пет одсто ретких болести данас постоји регистрована терапија, док су за осталих 95 одсто једини вид лечења бањска рехабилитација, медицинско-техничка помагала, употреба суплемената и лекова. Из буџета за прошлу годину је издвојено 3 милијарде 700 милиона динара, међутим из Националне организације оболелих од ретких болести поручују да тај новац није довољан ни за тих 5 одсто који имају регистровану терапију.

У међувремену, држава се задужила за још милијарду и 300 милиона евра . Међутим, гледајући Скупштину Србије, тешко је разумети зашто и за шта, ако се та цифра у обједињеној расправи сместила ту негде између нове министарке просвете, градње, енергетике, ваздушног саобраћаја, запошљавања странаца и томе неслично. У мору задуживања власт није пронашла место и за оболеле од ретких болести. Ни премијерка Ана Брнабић се није ни осврнула на овај проблем. Јесте, али на свој начин, онај који не помаже.

– Ми немамо ни један пороблем. А то што ви мислите да ми све треба да финансирамо из буџета, односно, кеша, то нема никакве финансијске логике. Нешто и финансирамо из буџета, али одустанемо када процедуре трају јако дуго да одустанемо од кредита. Наш здравствени систем је изузетно социјално оријентисан. Ми имамо једну изразито социјалну државу – тврди премијерка.

Лечење је недостижан луксуз. Занимљиво је видети колико потенцијала редистрибуције буџетских средстава постоји у корист оних којима је потребно помоћи. Деца нам се лече СМС порукама. А пара ипак има, тако тврди режим, али се очигледно троше за ствари које су према проценама политичара на власти „потребније“? Тешко болесни свакако нису у њиховом фокусу, напротив, они ће изгледа ускоро нестати из њихових политичких говора. Што се тиче Београда, треба констатовати да се сваке године, у складу са реториком шефа напредњака, буџет главног града означава као „највећи у историји“, али да му је често нужна додатна инфузија пара из републичког буџета. Где је инфузија за оболеле од ретких болести?

Још пре него што је постала министар здравља, Даница Грујичић је изнела једну мисао која у потпуности осликава свако одсуство стварности. Баш оно на чему власт инсистира :

– Све оно што је урађено последњих година у здравственом систему Србије је нешто што заиста обећава да ускоро можемо да имамо најбољи здравствени систем, ако не у свету, онда бар у Европи – изјавила је прошле године будућа министарка.

Нема сумње да је ова изјава је посебно болна за родитеље који покушавају да скупе довољно новца за лечење своје деце у иностранству.

Постоји на десетине примера о томе како држава „квари новац“, док они којима је тај новац потребан не могу ни да сањају да ће га добити. Стадиони, фонтане, торњеви, сређивање разних градских тргова по више пута у једној години. У наведеним примерима се крије не само милијарда која нам наводно недостаје, већ и многе друге које би свакодневни живот учиниле квалитетнијим и једноставнијим сваком појединцу оболелом од ретких болести.

Јер, држава не сме да сматра да је болест лична ствар болесника и ближњих му.