Pročitaj mi članakZnate onaj vic: sede u Beloj kući Srbin, Amerikanac i Albanac. Kaže u jednom trenutku Amerikanac: “Bilo bi dobro da se vas dvojica međusobno priznate!”
Албанац, одушевљен, узвикне: “Ја хоћу!”
А Србин тоном будистичког мохана каже: “Ја никада нећу признати да сам признао Косово!”
Тај виц, када га тоном будистичког монаха, прича председник Вучић, изгледа овако:
Седе у Белој кући Србин, Американац и Албанац. Каже у једном тренутку Американац: “Било би добро да се вас двојица међусобно признате!”
Албанац, одушевљен, каже: “Ја хоћу!”
А Србин сам себи почне да виче: “Ацо Србине, Ацо Србине!” И цела Србија почне да виче: “Ацо Србине, Ацо Србине”. Тако да је Србин на крају надмудрио све њих – прича председник Вучић тај виц.
– Аха! А да ли је Србин на крају признао Косово? – питају га они који не разумеју глупе вицеве.
– Зашто је то битно ако их је Аца Србин све надмудрио – каже председник Вучић онима који не разумеју глупе вицеве.
Све је и почело као један глуп виц. Напредњаци се окупили на Дедињу да испрате Србина у виц…
“Организујемо све врсте весеља, свадбе, крштења, пунолетства, испраћаје у војску, испраћаје у Вашингтон” – пише на визит карти те групе напредњака која се пре неки дан окупила на кружном току на Топчидерској звезди, да испрати председника на далек и опасан пут у Белу кућу, преко баре.
Окупили су се, наравно, спонтано, па је цео скуп изгледао спонтано ко “спонтани испраћај у Вашингтон”, викали су “Ацо, Србине” и носили транспаренте “Народ је уз Вучића”, те је туда прошао и председник када је са Дедиња кренуо на посао, па је, ваљда, дуго кружио кружним током на Топчидерској звезди, који је и изабран за испраћај јер председник кружећи кружним током може да продужено ужива у спонтаним повицима “Ацо, Србине”. И тако у круг. Они вичу, а он ужива.
Председник је истог дана отишао на Блед, Република Словенија, одакле је наставио у Вашингтон, али је онај спонтани скуп подршке и организован јер је неки напредњак погрешно чуо да је председник блед, када је најављено да прво иде на Блед, па у Вашингтон.
– Јес’ нешто убледео пред Вашингтон, морамо му помоћи! – рекли су спонтано углас и остали напредњаци те се упутили на скуп подршке на Топчидерску звезду.
И на снимцима са Бледа се видело да је председник убледео.
– Је л’ он нешто убледео, ил’ се мени само чини? – дуго је анализирала Ана Брнабић снимке са Бледа, па је Влада Србије изгласала Декларацију о подршци Александру Вучићу, у којој се наводи да човек може да убледи из више разлога, на пример анемије, на пример страха, али председник – пише у Декларацији – сигурно није убледео због страха, јербо је он неустрашиво неустрашив, па му Влада Србије препоручује да појача исхрану цвеклом, јербо је сигурно у питању анемија.
– Председниче, не дајте се и пијте пола литре сока од цвекле дневно – пише у Декларацији Владе Србије о подршци Александру Вучићу, јербо је, богами, нешто убледео.
У међувремену је одбачена могућност да је председник убледео због короне, пошто је први симптом короне изостанак чула мириса, зато што је председник сам изјавио како је нањушио да му нешто спремају у Вашингтону.
– Мој политички нос добро осећа разне замке! – рекао је председник на Пинку, на радост свих забринутих.
– Ух, добро је, није корона, и даље има нос и чуло мириса! Није ни страх! Дакле, класична анемија – уздахнула је Ана с олакашењем, а онда је с олакашењем уздахнуо и онај спонтани скуп са Топчидерске звезде.
После је све ишло глатко ко “Повратак (п)отписаних”, чувена серија о нашим вицкастим илегалцима који су се убацили у Вашингтон да разбуцају Трампа и америчку адиминстрацију на буљуке. Договорено је да председник у “Повратку (п)отписаних” буде истовремено и Прле и Тихи, а да Синиша Мали буде илегалац с лажним именом Мали.
Тако је већ првог дана преговора један од “(П)отписаних”, илегелац Мали, панично рекао новинарима да се на столу у Белој кући под тачком десет нашла и тачка о међусобном признању Србије и Косова, а Гренел је после рекао новинарима на немачком: “Оп, трт, гевезен зајн”.
Под столом на Пинку, седео је Сарапа, и у специјалној семисији питао Драган Ј. Вучићевића: “Шта мислите о ономе што је на столу, док ми седимо под столом?”.
Драган Ј. је онда почео да виче: “Ацо, Србине!”, “Ацо, Србине”, тако да никог више није ни занимало шта је на столу.
Онда се јунак оног вица из Вашингтона, Аца Србин, директно укључио у програм Пинка и рекао новинарима: “Седели смо у Белој кући, ја Аца Србин, Албанац и Амерканац, и ја сам их на крају све зајебао, да не кежем надмудрио!”
После су се “(П)отписани” нашли и са Трампом у Овалном кабинету Беле куће, где су потписали папир којим Косово признаје Србију, али Србија не признаје Косово… Зато што их је Аца Србин на крају све надмудрио.
Толико их је надмудрио да ће се Овални кабинет у Белој кући убудуће звати АВални кабинет.
Ето, чисто да не бринете, победили смо! Изгледало је да су наши унапред отписани, али су се вратили у великом стилу, ко потписани.
