Прочитај ми чланак

ДОЈЧЕ ВЕЛЕ: Балкан тоне у нову кризу, прети ли затварање граница?

0

Босна и Херцеговина, исто као и све остале балканске земље, не могу саме да реше проблем илегалних миграција. Зато је неопходно веће ангажовање ЕУ.

Када је Мађарска пре три године (јула 2015.) подигла ограду на граници са Србијом како би спречила мигранте из Азије да стигну у Европску унију, било је јасно да ће све већи број миграната, углавном избеглица из кризних подручја у Азији, потражити нове путеве за одлазак у западне земље.

Foto: Thinkstock

Убрзо је успостављена „нова балканска рута“, која из Азије и Африке, преко Грчке, Албаније, Црне Горе и Србије води у Босну и Херцеговину, државу која са ЕУ (Хрватском) има границу дугу више од 1.000 километара, преноси „Дојче веле“.

Крајем 2017. и почетком 2018. године почели су да стижу извештаји о повећаном приливу илегалних миграната у БиХ. У ту земљу у све већем броју почињу да долазе мигранти из Пакистана, Авганистана, Сирије, Ирака, као и држава северне Африке. Из Азије се до БиХ, према сведочењима миграната из Пакистана и Авганистана, путује и по две године, при чему се кријумчарима и корумпираним службеницима дају велике своте новца.

Мигранти границу између БиХ и Србије, односно БиХ и Црне Горе, прелазе на више локација, након чега се упућују у унутрашњост, у Сарајево и према крајњем западу земље – до Велике Кладуше и границе с Хрватском. Мигранти су у Сарајеву недавно подигли и шаторско насеље у центру града, након чега су их власти пребациле у избеглички центар Салаковац код Мостара.

Преко Велике Кладуше и Хрватске до Немачке

Власти Велике Кладуше изјасниле су се против смештаја миграната на подручју те општине. Надлежни тврде да је безбедност грађана угрожена, што потврђује и недавни случај убиства приликом међусобног обрачуна миграната у тој општини.

Више стотина миграната који се ту налазе смештено је у прихватном центру Трнови. Туче миграната забележене су и у избегличком центру Салаковац у Херцеговачко-неретванском кантону, где је једна особа избодена ножем. Ти случајеви забринули су локалне становнике који траже ефикаснији ангажман полиције и изражавају све гласније негодовање због боравка миграната у њиховом суседству.

Мигранти настоје да се, преко Велике Кладуше, градића у северозападној БиХ на граници са Хрватском, домогну Хрватске, односно Европске уније. Као крајње одредиште најчешће наводе Немачку, али и друге државе ЕУ, попут Италије или Аустрије. Зато су полиције БиХ и Хрватске појачале контролу границе како би спречиле илегалне преласке миграната из БиХ у Европску унију. На подручју Велике Кладуше мигранти у мањим или већим групама покушавају да пређу границу на више локација. Полиција је интервенисала у неколико наврата, док је међународни гранични прелаз Маљевац накратко био и затворен.

Пренапрегнуте службе БиХ

Гранична полиција БиХ појачала је контролу своје границе у циљу спречавања илегалних миграција, односно спречавања илегалних прелазака миграната из Србије и Црне Горе на територију БиХ. Директор Граничне полиције БиХ Зоран Галић тражи већу флексибилност тимова на терену, јер мигранти проналазе нове правце кретања, шумске и тешко проходне путеве, укључујући реке.

„Вишемесечни појачани ангажман Граничне полиције, као и недостатак кадра, исцрпео је људске и материјално-техничке капацитете“, упозорава Галић. Он подсећа да се од уторка (20.6.) у контролу источне границе БиХ укључују и полицијске снаге дистрикта Брчко и ентитета Републике Српске.

Политички аналитичар и некадашњи сарадник Међународне групе за кризе (ИЦГ) Срећко Латал сматра да БиХ, попут осталих балканских земаља, није у стању да се самостално носи с тим проблемом. „Евидентно је да се БиХ, због своје унутрашње ситуације, још теже носи с тим проблемом у односу на суседне земље јер, поред економског, безбедносног и хуманитарног аспекта, има наглашене и додатне политичке и етничке елементе. Без озбиљније помоћи ЕУ, бојим се да ће БиХ и остатак Балкана, током ове године још дубље ући у мигрантску кризу са потенцијално озбиљним последицама“, каже Латал за ДW.

БиХ мора бити спремна и за затварање граница

Праксу затварања граница за мигранте прва је увела Мађарска правећи ограде на граници са Србијом. Латал упозорава да ће и БиХ, хтела то или не, морати да следи пример осталих земаља. „Ако дође до затварања граница, пре свега хрватских, врло је извесно да ће БиХ морати да покуша да затвори своје границе, првенствено источне. Сада је велико питање, имајући у виду карактеристичан терен на Балкану, да ли је тако нешто уопште могуће у потпуности урадити, било између БиХ и Хрватске, било између БиХ и Србије, односно БиХ и Црне Горе. Потребна је много конкретнија, бржа помоћ ЕУ“, закључује Латал.

Подршку Европске уније траже и званичници Босне и Херцеговине. Министар безбедности те земље Драган Мектић изјавио је у уторак (19.6.) у Бриселу, на састанку министара унутрашњих послова Западног Балкана, да илегалне миграције захтевају заједнички, европски приступ. Министри су закључили да јачање контроле граница, борба против кријумчарења људи и заједничко сузбијање илегалних кретања људи, остају приоритети ЕУ и држава Западног Балкана. Европска унија је, у међувремену, одобрила милион и по евра за помоћ мигрантима у БиХ. То може да олакша привремено збрињавање миграната у тој земљи, али неће зауставити токове на „новој балканској рути“.

У БиХ је до 17. јуна 2018. године ушло 6.643 мигранта, док је захтев за азил у тој земљи поднело њих 611. Процењује се да више од 50.000 илегалних миграната жели да „новом рутом“ уђе у Босну и Херцеговину.

Извор: DOJČE VELE

Ознаке: , , ,