Pročitaj mi članakNajnovije lobiranje američkog penzionera Vilijama Vokera za uspostavljanje „velike Albanije“ na Balkanu, koje je bilo isto i 1999. samo umotano u oblande šefa misije OEBS-a na Kosovu i Metohiji, dokaz je da Albanci dosledno istrajavaju u konačnom cilju. A o tome već poodavno uče i albanski đaci iz udžbenika.
Задатак је зацртан још јуна 1878. године, са оснивањем „Призренске лиге“, а како изгледа коначан циљ, о томе већ увелико уче албански ђаци из уџбеника.
„Велика Албанија“ се још 2013. налазила на насловној страни уџбеника географије за четврти разред средње школе у Албанији. Мапу чини међународно призната држава Албанија обогаћена са „албанским подручјима“ у Црној Гори, Србији, Македонији и Грчкој. Поред Косова, у Србији је као албанско уцртано и подручје Бујановца и Прешева. Сва „албанска подручја“ су графички одвојена од мапе Албаније, али су означена истом бојом.
Према том уџбенику, албанска подручја у Црној Гори су Улцињ, Плав, Гусиње и Рожаје. Та подручја, „крајине“, како се наводи у уџбенику, до 1912. године била су „део геополитичке компактне целине Албаније“, а „после балканских ратова и турске капитулације војнички су освојена од Црне Горе“. Отуда је опозиција у управо распуштеном косoвском парламенту издајом сматрала предлог да се законом потврди садашња демаркациона линија са Црном Гором.
За разлику од ђака у Албанији који су учили да је Косово „албанско подручје“, они у Србији „учени“ су чак да је Косово држава, сусед Србије, а не јужна аутономна покрајина како то налаже Устав. Тако је, наиме, са „државном границом“ било уцртано у радној свесци из географије за шести разред основне школе штампаној пре две године, а из које су учила наша деца. На свим мапама Косово је било отцепљено од Србије, уоквирено линијом за обележавање границе земаља. Грешка је поправљена, али када је штета већ направљена.
Остатак текста прочитајте на: https://rs.sputniknews.com/analize/201705131111152782-albanija-balkan-projekat-/
