Pročitaj mi članakU Niškoj Banji dete je ubilo dete. Išli su zajedno u sedmi razred jedne osnovne škole. Ko se još seća onog majskog zla, zla počinjenog u jednoj prestoničkoj školi. Zbog toga se i postavlja pitanje, ko je najodgovorniji za ovakvu sumornu atmosferu u našem društvu? Verovatno će platiti upravo deca čije nas vršnjačko nasilje navodno brine i nad čijim navodno misterioznim uzrocima kukamo. Uzalud. Nasilje se u koncentričnim krugovima širi na društvenim mrežama, video servisima, viber grupama i odavno izlazi iz školskih dvorišta, prolazi mimo školskih policajaca.
Тринаестогодишњи дечак убијен је у Нишкој Бањи. Осумњичен је његов најбољи друг. Њих двојица су се посвађала у дворишту, а сукоб су наставили у поткровљу куће осумњиченог дечака убице, где је насмрт избо друга. И, ишли су у седми разред једне основне школе у Нишкој Бањи.
Које су размере и узроци вршњачког насиља у Србији? Подаци су непотпуни и непоуздани, као и код многих других сложених друштвених појава. Међутим, треба знати да је над темом борбе против насиља над децом, Влада, на челу са премијерком Ана Брнабић и даље седи скрштених руку. Постоји и сумња да се злочина у „Рибникару“ сећају само кроз маглу. Иста магла им се разилази само када повремено треба осудити вербално насиље опозиционих политичара.
А, школа? Она је од времена владавине овог режима постала несигурно место, а насиље њен стални станар. Соломонско решење министарства просвете: одузимањем мобилних телефона ученицима зауставити насиље у школама.
Главни парадокс, када је реч о школском насиљу, лежи у томе што се од школе очекује да спречава насиље, које је у друштву дозвољено, па чак и цењено. Због тога се поставља питање ко је најодговорнији за атмосферу у неком друштву? Вероватно ће платити управо деца чије нас вршњачко насиље наводно брине и над чијим наводно мистериозним узроцима кукамо. Школски амбијент се данас проширио и прелио у један непрегледни и неконтролисани фантомски простор за надлежне по том питању. Насиље се у концентричним круговима шири на друштвеним мрежама, видео сервисима, вибер групама и одавно излази из школских дворишта, пролази мимо школских полицајаца.
Оно што власт наводно непремићује, јесте да је насиље било ту, оно се само, за разлику од школе, прилагодило времену новорадилкалног понашања. Систем вредности је подигнут на обавезну лествицу патриотизма а химна Св. Сави се сматра врхунцем образовања и васпитања. Школа је била и остала: Декларативно бесплатна институција за васпитање и образовање, практично: идеолошки државни апарат, простор моћи у којој се валоризује знање само оценама уместо емпатије, солидарности и социјалне пажње.
Држава инсистира на такмичењу.
Нова министарка просвете Славица Ђукић Дејановић изјавила је својевремено, да ће наредна школска година почети са сећањем на трагедију у београдској основној школи „Владислав Рибникар“, али и уз обавезу да се тако нешто „никад не понови“. После избора на ту функцију, рекла да ће се за остварење тог циља радити и са просветним радницима, родитељима и са ученицима, као и да ће помоћ деци подразумевати најдиректнији контакт педагога и психолога школе са родитељима деце која су идентификована, да им је свака врста помоћи потребнија него другима.
Унија синдиката просветних радника Србије, Синдикат образовања Србије, Грански синдикат просветних радника Србије Независност и Синдикат радника у просвети Србије упутили су писмо министарки просвете Славици Ђукић Дејановић у којој је обавештавају да ступају у штрајк.
И, то је то.
Дечак осумњичен да је убио друга већ пријављиван за насиље: Исповест мајке…https://t.co/cC8b79h7D7
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 5, 2023
