Pročitaj mi članak
Иако је продаја алкохолних пића као и дуванских производа малолетницима најстрожије забрањена, чини се да у Београду али и у великом делу Србије, овај закон уопште не важи.
Не само да се не поштује, него се често извргава руглу, јер људи на киосцима, у продавницама и маркетима широм земље продају цигарете и алкохол младим људима, како преко дана, тако и у касним вечерњим сатима.
Свуда око нас, свакодневно пролази хиљаде малолетника, под дејством различитих супстанци, а ако се одлучите за вечерњу шетњу по парку или кеју, сигурно ћете наићи на групице дечака и девојчица које седе на клупама и уз пиво и цигаре проводе вече. Обично нису старији од 16 година, али то их не спречава да се “добро проведу”.
Врло очигледно питање – одакле им алкохол и цигарете- нико више готово и да не поставља, јер се у неку руку друштво навикло на овакве призоре. Чак и у редовима који се направе у продајним објектима, нико неће питати за године клинца који узима црвени Малрборо или једно Никшићко, а камоли га вратити кући.
И млади више нису као што су били, па су недавно спроведена истраживања показала да је више од половине особа испод шеснаесте попушило цигарету или попило пиће.
Ј.М. ученик једне основне школе на Новом Београду, испричао нам је да са својим друштвом свако вече “попије по коју”, као и да то раде скоро сви његови вршњаци и да немају никаквих проблема при куповини.
– Ја изгледам старије, нико ми никада није тражио личну карту. Дешавало се неким мојим другарицама, али онда кажу да су их родитељи послали. То се обично догоди када се купују цигаре, али такве провере се не дешавају често. Уђемо у продавницу, купимо и немамо никаквих проблема.
Овакво непоштовање закона пролази некажњено, али последице које долазе много су горе и то управо по младе људе, који су у могућности да себи обезбеде ове супстанце.
У потрази за одговором, контактирали смо психолога Бранку Илићев, која нам је објаснила да је непоштовање закона у директној вези са самопотврђивањем малолетних особа, али и са кризом у којој се налазе наша земља и друштво.
– Особе које су млађе од осамнаест година налазе се у периоду када имају изражену и појачану жељу за потврђивањем своје личности, као и бунтовништвом које је сасвим нормално за то доба. Оно што им је забрањено, тада им је јако привлачно, што наравно не значи да им се то треба дозволити.
– Родитељи раде због егзистенције и немају времена да стално контролишу поступке своје деце, а трговци продају робу из истог разлога, новца. На жалост, највише испаштају најмлађи, који нису свесни да конзумација алкохола и дувана у тим годинама може са собом повући разне психичке проблеме попут депресије, анксиозности, агресивности…
Иако наши продавци имају право да траже личну карту на увид, ако посумњају да је купац малолетан, они то ретко чине. У иностранству су казне за овакав поступак папрене.
Међутим, има и оних који кажу да у својим објектима поштују закон, па нам је тако власник једног киоска у центру престонице објаснио да он не може да сноси одговорност коју са собом повлачи продаја пића малолетним лицима.
– Није ствар у новцу, већ у томе што ја код куће имам ћеркицу од десет година. Никада не продајем штетне ствари деци, нити то дозвољавам мојим запосленима.
Иако постоје изузеци који поштују правила, овај проблем временом поприма све озбиљнији облик. Најстрашније је што су се људи толико навикли да више и не реагују.
(Телеграф)
