Pročitaj mi članakBliskim istokom se širi tropska bolest laišmanijaza koja dovodi do užasnih otvorenih rana i truljenja delova tela, raspadanja slojeva kože i mekih tkiva, piše "Indipendent“.
Лист преноси да постоји могуц́ност да болест, у Сирији позната под називом „Зло Алепа“, након избијања грађанског рата и мигрантских криза дође до Европе.
И други британски медији тврде да су суседне земље, које су примиле милионе избеглица, потврдиле епидемију лаишманијазе. У Либану је у претходних 12 година забележено 6 случајева обољења, а сада је пријављено 1.033 случаја. Више стотина пацијената са том дијагнозом се тренутно налази у Јордану и Турској. Стручњаци упозоравају да се болест, са доласком миграната, шири чак и на државе јужне Европе.
Нема разлога за панику
– Не треба стварати панику, јер случајева те тропске болести, која се преноси уједом инсекта мањег од комарца, пешчане муве, било је и у Србији – каже за Спутњик епидемиолог Градског завода за јавно здравље Биљана Беговиц́ Вуксановиц́.
– У последњих 10 година је пракса да забележимо једна случај годишње. Људи се заразе на путовању, чак и забораве ту могуц́ност, јер инкубација дуго траје. Терапија постоји и то је најважније. Резервоар инфекције најчешц́е су пси и глодари, инсект се инфицира сишуц́и њихову крв, па се дешава и да човек уђе у тај ланац – каже Беговиц́ Вуксановиц́.
Она додаје да је лаишманијаза карактеристична за пределе са тропском и суптропском климом, има је у централној Азији, Африци, централној и јужној Америци, али и да би инсект вероватно могао да преживи у Македонији и Црној Гори.
– Када заражена мушица убоде човека болест се најчешц́е јавља у форми кожне лаишманијазе, али може да се прошири и на слузокожу, најчешц́е носа и горњег дела ждрела. Манифестује се чвориц́има на кожи који могу бити појединачни, а могу и да се претворе у чир. Понекад могу и спонтано да зарасту, мада је увек боље да се примени терапија, него да рана спонтано зараста, јер су тада људи дуже заразни, могу и до две године да буду заразни – каже Беговиц́ Вуксановиц́.
Доктор медицинских наука и епидемиолог из Москве Владислав Жемчугов такође каже да не треба паничити, јер се свет одавно изборио са том болешц́у, али да би промена климе могла да утиче на њену мутацију.
– Важно је нагласити да се та болест не преноси директно са човека на човека. Не мислим да ц́е долазак заражених из ратних зона проузроковати ширење те болести у Европи. Као прво, европска клима се разликује од блискоисточне, тако да се нец́е формирати жариште обољења. Али увек треба имати у виду да постоји тенденција ка климатским променама и повец́ању просечне температуре, што би, теоријски гледано, могло довести до формирања жаришта обољења и у Европи. Важно је да сви мигранти прођу лекарски преглед и мислим да за европски здравствени систем то није некакав проблем – каже Жемчугов.
Потребно бити опрезан
Светска здравствена организација је саопштила да лаишманијаза спада у „занемарене“ тропске болести. Пре рата је држана под контролом сузбијањем пешчаних инсеката, али да је од почетка рата потпуно запостављена, при чему су ратни услови идеални за њено ширење.
Епидемиолог Владислав Жемчугов додаје да у тим условима треба бити опрезан, јер се болест јавља и у тежем облику.
– Лишманијаза је веома опасна болест, посебно што се тиче вицералне форме, када се гнојна запаљења појављују на трбушним органима, болесник умире. Мислим да просечни европски становник нема разлога за бригу, али европске здравствене институције би требало да буду свесне могуц́их ризика и да предузму све неопходне мере како би на време установили евентуалне случајеве обољења код избеглица – каже Жемчугов.
У Београдском заводу за јавно здравље истичу да је увек лакше деловати превентивно, те да не би било лоше да ветеринарске службе уведу бољи надзор паса, као и да би требало озбиљно порадити на уништавању комараца, јер би у том случају била уништена и залутала пешчана мушица.
