Замислимо следећу ситуацију: У сусрет вам наиђе неко ко вам је раније нанео неко зло. Тај исти вам се онда, у пролазу, искези у лице, а ви га потом упитате: „Шта се смејеш јајаро!“ На ове речи, онај непријатни „познаник“ вам, ненадано, распали жесток шамар. Како бисте се осећали и шта бисте у таквој незавидној ситуацији предузели?

Жарко Грујић, жестоко повређен, дијабетичар, са шинама у ногама, два месеца је у притвору због наводне опасности да ће “поновити дело”, које он никада није починио.

Прво, вербални сукоб је једна ствар, а физички је сасвим нешто друго, зар не? Подсмевање некоме без коришћења речи такође је увреда, овог пута она која је извршена одређеним гестом који у себи садржи увредљиву ноту. Дакле, овде се невербално и вербално вређање може ставити у исту раван. На увредљив гест одговорите увредљивим речима и ту сте онда „нерешено“, ако се не узме у обзир ко је први почео.

Жарко Грујић, два месеца у притвору. Зашто?

Исто тако, никако се не сме занемарити кључни моменат у коме је неки конфликт генерисан. Да ли је та „варница“ сукоба настала у далекој прошлости или непосредно пре самог вербалног или физичког сукоба, чини се, није од превеликог значаја за утврђивање истине. Отуда је далеко најважније оно што је претходило самом догађају и што се, евентуално, може неспорно утврдити.

У другој половини фебруара ове године Жарко Грујић (63) шетао је пса у улици Јована Илића на Вождовцу (Београд). Успут се мимоишао са судијом Зораном Шешићем, са којим се знао од раније. Овде ћемо засада прескочити део вербалне комуникације између Грујића и Шешића, да бисмо одмах констатовали да је судија Шешић у изјави полицији признао да је први ударио Грујића.

Заправо, увидом у озледни лист који је Жарко Грујић добио у Градском заводу за хитну помоћ, видећемо да је судија Шешић крвнички претукао Жарка Грујића; то јесте, судија Шешић је ударао Жарка Грујића шакама. песницама и ногама. Треба такође напоменути да је судија Шешић двадесетак година млађи и неупоредиво снажнији од човека којег је избатинао без милости.

Погледајмо какве је све повреде доживео Жарко Грујић. Овде је реч само о спољним повредама које су биле видљиве голим оком, а суд није дозволио да се Грујић детаљније прегледа, да се ураде РТГ снимци и да се види да ли је било повреда (ломова) костију.
– посекотина на челу изнад левог ока дужине 1цм, ивица прекривених скорелом крвљу
– посекотина у корену носа дужине 1цм са огуљотином (траг од наочара) без активног крварења
– нос, меснати део, модар и отечен
– на ногама: обе потколенице огуљотине и хематоми (на десној у доњој трећини потколенице хематом величине кокошијег јајета, а на левој два мања хематома)

Постоји ли игде правосуђе у свету које би жртву, која је добила такве тешке батине, стрпало у притвор? И то само зато што је насилник судија, који има везе у правосуђу, које користи као механизам (оружје) против човека којег је дивљачки премлатио. Да ли је ово слика Србије у XXИ веку или је ово слика из најмрачнијег доба људске историје, када је инквизиција спаљивала људе на ломачи уколико им се неко за било шта замери? Да ли Србија овако мисли да уђе у састав земаља цивилизованог света, у којима се схвата да је правосуђе један од основних стубова друштва?

Овде је, поред Шешићевог силеџијског понашања и чина премлаћивања далеко физички слабијег човека, далеко страшнија чињеница да су се у заверу (намештање случаја) против дивљачки претученог (и Шешићевим ударцима унакаженог) Жарка Грујића укључиле не само судије (Шешићеве колеге) него и људи из тужилаштва и лекари здравствених установа. Наиме, у изјави полицији, на месту инцидента од 19. фебруара 2016, Шешић напомиње да га је Грујић закачио повоцем по лицу, а полиција констатује да на лицу судије Шешића нема видљивих повреда. Нешто доцније Шешић добија уверење да је задобио огуљотину горње усне, као и хематом на лакту десне подлактице.

Судски вештак потпуно замењује улоге и „окривљује“ Грујића да је шаком ударио судију Шешића по лицу, иако је потпуно јасно из исказа „оштећеног“ Шешића и лажно окривљеног Грујића, да Грујић није шаком ударио Шешића, већ је било обрнуто. Дакле, читава чета бездушнка се здала да оптужи невиног човека за нешто што није урадио (није ударио судију Шешића), а са друге стране, са позиције власти, положаја и државних институција (што је ужасавајуће!), игноришу се повреде које је поред Хитне помоћи приметила и полицијска патрола која је изашла на лице места, написавши у свом извештају да Жарко Грујић има „на лицу црвенило и модрице и да крвари“. Полиција констатује на крају да је саветовала Грујићу да оде у Ургентни центар.
Без обзира што је права истина у овом случају потпуно јасна, судија Шешић се чак у одређеном смислу и поноси оним ударцима које је задао свом „противнику“ посред чела, по носу и по доњим екстремитетима. Судија Шешић је толико самоуверен и сигуран да му нико ништа не може, пошто зна да је суд, то јесте, установа у којој ради, стопостотно на његовој страни.

Нису важне чињенице и непорецива истина која јасно указује да је судија Шешић силеџија, насилник и човек опасан по околину, већ је битно где ко ради и какве везе има у институцијама у којима се дели (не)правда. Отуда не треба да нас чуди када из записника полиције сазнајемо колико је судија Шешић арогантан и бездушан, где се он поспрдно обраћа полицији речима: „Ако, и ја одговарам пред законом!“

Од докумената који потврђују потуну невиност Жарка Грујића Корени у свом поседу имају:

1) Извештај патроле полициј са места догађаја (изјаве судије Шешића и Жарка Грујића)
2) Задржавање 48 сати (Ж. Грујића)
3) Решење судије Небојше Бајића
4) Потврда о преузетом снимку са оближње надзорне камере
5) Решење о продужавању притвора од 13. априла 2016.
6) Саслушање судије Шешића у суду
7) Лекарски налази судије Шешића (човек се јавио у Ургентни центар тек у 22 и 30 навече, осам сати након инцидента?!)
8) Лекарски налаз са описом повреда Жарка Грујића – Градски завод за хитну помоћ
9) Грујићева жалба на продужење притвора
10) Вештачење наводних повреда судије Шешића које је наложила заменик јавног тужиоца Снежана Билаловић
11) Вештачење о психичком статусу Жарка Грујића

Нисмо успели да дођемо у посед снимка са оближње камере који је достављен у предмет, али, изгледа, одређени људи у суду и тужилаштву имају намеру да тај снимак некако уклоне, пошто је јасно да се на том снимку јасно види шта се уистину десило при сусрету Шешића и Грујића 19. 02. 2016.

Извор: Корени

Ознаке: Жарко Грујић, напад, процес, судија