Прочитај ми чланакШиром света, на радост фармако мафије, државе издвајају значајна средства да би стимулисали народ да прими вакцину против корона вируса. Нуде храну, новац, чак и марихуану, ваучере за куповину, бесплатне концерте, слатке и слане специјалитете у ресторанима...
Printscreen
Сви који су желели да се вакцинишу, то су урадили, али број произведених вакцина далеко превазилази потражњу за њима. Зато већ неко време покушавају на све начине да мотивишу људе да дођу на вакцинацију.
Што је држава сиромашнија, људи су спремнији да пруже руку зарад ситних поклончића, исто као што дасју глас за „кило уља, брашна, шећера и неколико сардина“. Економска криза изазвана короном је тешко погодила „обичан народ“ у свакој држави, док су најбогатији још више профиторали (Фајзер је најавио зараду од чак 72 милијарде долара 2021. године).
Власти америчке савезне државе Охајо сваке недеље организују лутрију – грађани који су примили вакцину могу да освоје и милион долара! У Њујорку је крајем априла свака особа која је примила прву дозу цепива имала право на бесплатни џоинт?! Погађате, циљна група су били млади из сиромашнијих слојева.
Држава Мејн је уз вакцину делила бесплатне дозволе за лов, а град Њу Орлеанс пола килограма јастога?!
У крагујевачкој кафани „Библиотека код Милутина“ организована је вакцинација уз окретање вола на ражњу. Па, ко прими вакцину, добије порцију! Држава Србија такође даје 3.000 динара за оне који заврну рукав, а тржни центри или апотеке деле ваучере и попусте.
И у другим деловима света маме народ на вакцине. У индијском Рајкоту златари цепљеним људима поклањају златне украсе за нос, а у румунској Трансилванији могуће је примити цепиво и у Дракулином дворцу – пригодно се вакцинисанима деле и дипломе којима се „верификује“ њихова бесмртност?!
Иако су неки од ових подстицаја на први поглед бизарни и не баш морални, „душебрижници“ кажу да тај приступ није нов.
„Сличних је акција било почетком 19. века када су се људи вакцинисали против богиња“, каже историчар медицине Малте Тисен. „Власти су тада делиле народу прехрамбене намирнице, поклањале слаткише или чак медаље као потврде о вакцинацији“.
Народ рекао „не“ упркос подстицајима
Занимљиво, али још крајем 2018, далеко пре избијања пандемије короне, Светска здравствена организација је „спонтано“ саопштила да је једна од десет највећих здравствених опасности у свету „неспремност народа на вакцинацију“.
Вакцинација се доживљава и као део националног здравственог програма: „Зато се“, каже Тисен, „код цепљења увек ради и о томе колико ја у ствари верујем државним институцијама“. А то се, како напомиње овај стручњак, показало и у Француској, где је неповерење према државним институцијама традиционално веће него у Немачкој: „И ето, тамо је спремност на вакцинацију одмах била мања него код нас“.
Управо се ти аргументи могу пронаћи у истраживању америчког завода за статистику према којем четвртина одраслих Американаца још увек одолева корона вакцини. Неповерење према цепиву, али и према држави су међу најчешће наведеним аргументима против вакцинације. Више од 20 посто испитаника је рекло: „Једноставно не верујем да ми то треба“.
Иначе, мамац за старе људе је и то што им „веома љубазни лекари нуде да бесплатно дођу у њихове куће да их вакцинишу“. Младима се иста услуга нуди у кафићима, тржним центрима, образовним установама… Док су се у Србији гурали да приме вакцину у тржном центру да би добили ваучер, у Њу Орлеансу је 60 кг јастога подељено народу за само три сата.
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 22, 2021
