Прочитај ми чланакОд тренутка када су хрватски медији најавили да ће у Загребу бити покренута радио станица која ће емитовати новокомпоновану музику из Србије бура се не стишава.
У хрватској јавности данима се полемише да ли је заиста потребно покренути радио станицу са народњацима то јест „цајкама“ (погрдан хрватски израз за српску новокомпоновану музику), иако се у многим текстовима „признаје“ да Хрватима годинама уживају уз музику „са оне стране Дрине“.
pixabay.com
Горан Војковић у ауторском тексту за загребачки портал „Индекс“ пише да „ако је ишта из Србије успело да освоји Хрватску – то је музика“. Како наводи, онај који покреће тај радио јер разоткрио још један сегмент у којем су Хрвати максимално дволични – у јавности се добро пази да случајно не упадне која српска реч, или да неко не каже мај уместо свибањ, а када дођу ноћ и алкохол – пева се и игра на мелос којем су се Хрвати некада подсмевали.
„индекс“ је објавио и истраживање – ко у Хрватској највише слуша народњаке. Према резултатима истраживања то су верници и хомофоби.
Социолози са Одељења за социологију Универзитета у Задру Крешимир Кроло, Свен Марцелић и Жељка Тонковић објавили су истраживање о музичком укусу задарских средњошколаца, али с нагласком на турбофолку. Касније су спровели још једно истраживање где су испитали средњошколце из Пуле, Ријеке, Сплита, Дубровника и Шибеника.
Питања која су их занимала била су следећа:
1. Постоји ли статистички значајна разлика у слушању турбофолка с обзиром на пол.
2. Постоји ли статистички значајна разлика у слушању турбофолка с обзиром на религиозност
КАКО УСВОЈИТИ ДЕТЕ У СРБИЈИ и ко су клинци који чекају своје нове родитеље, неки и заувек? https://t.co/Ysg9GsQxwl
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 28, 2018
3: Постоји ли веза између слушања турбофолка и утеловљеног културног капитала родитеља
Одговори добијени истраживањем које јес проведено крајем 2014. године на узорку од 866 ученика свих типова средњих школа у Задру и Биограду на Мору били су следећи:
1. Ученице ће чешће слушати турбофолк од ученика
Наиме, како је објављено у истраживању, видљиво је како се слушање турбофолка статистички значајно снажније повезано са женским полом, односно присутније је код средњошколки с 56.1% према 40% средњошколаца, док 48.5% укупне средњошколске популације барем повремено слуша овај жанр.
2. Религиознији испитаници ће чешће слушати турбофолк од нерелигиозних.
Наиме, религиозност се такође показује као статистички значајна варијабла која је повезана са слушањем турбофолка, при чему је вероватније да ће га слушати они који чешће одлазе на верске обреде. Очито је да млади из узорка који уопште не похађају верске обреде у знатно мањој мери слушају турбофолк.
Уз похађање верских обреда можемо везати и верски идентитет при чему се они који изјашњавају као верници чешће исказују слушање турбофолка као дела властите културне потрошње, што потврђује другу постављену хипотезу.
3. Постоји веза између слушања турбофолка и типа утеловљеног културног капитала родитеља.
У овоме се истраживању показује како је управо пренос укуса с родитеља на децу важан фактор у могућем опису утицаја на формирање музичког и културног укуса.
Истакнуто је да економски статус притом није толико битан.
Закључак истраживања је да анализа укуса средњошколаца у Задру и Задарској жупанији показује како постоје одређена стална места која се могу повезати са слушањем турбофолка. Пре свега, потврђује се како су стални елементи везани уз одређене друштвене феномене попут наглашеније конзервативности и традиционалности, баш као што је важна и улога пола утолико што је вероватније да ће овоме жанру бити склоније средњошколке.
Такође, статистички значајном се показала и толеранција према хомосексуалности при чему се показује да склоност турбофолку опада како толеранција расте.
Исти тим социолога спровео је касније још неколико истраживања. Прошле године објављени су резултати опсежног социолошког истраживања о културним потребама и преференцијама младих у Сплиту, Пули, Ријеци, Дубровнику, Шибенику и Задру.
Циљ је истраживања био установити могу ли се културне преференције средњошколаца објаснити културним капиталом њихових родитеља.
Истраживање је показало како су млади у далматинским градовима изразито незаинтересирани за културне садржаје те нетолерантнији према националним и сексуалним мањинама од својих вршњака у Истри и на Кварнеру. Истовремено су и много религознији од њих. Изузетак је Шибеник који је далеко најтолерантији и најотворенији далматински град, објавио је културпунк.хр тада. Према том истраживању, млади Далматинци су се изјашњавали као верници који прихватају све што их вера учи и најрадије слушају народњаке.
