Прочитај ми чланакЈуре Шимић, првооптужени за убиства официра и војника ЈНА у Бјеловару 29. септембра 1991, шета слободан. Иако је носио "фантомку", сведоци тврде да је Шимић руководио злочином.
ЗАГРЕБ
ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА
НИ двадесет шест година од бруталног убиства тројице официра ЈНА у касарни бивше ЈНА „Божидар Аџија“ у Бјеловару кривци не седе у затвору, а Јуре Шимић, који је био првооптужени, у међувремену је пуштен из притвора.
Тог 29. септембра 1991. године хрватске снаге окружиле су касарну и затражиле предају шездесетак официра и око 150 војника. У почетку је све ишло мирно, није било никаквих проблема, а онда је у касарну, по тврдњама сведока, умарширао Јуре Шимић, председник кризног штаба за Билогорско-подравски регион у пратњи још двојице који су такође на лицима имали маске.
Затражио је од официра да се скину до појаса и постројио војнике, а затим издвојио команданта касарне пуковника Рајка Ковачевића и двојицу његових помоћника, потпуковника Миљка Васића и капетана прве класе Драгишу Јовановића. Убрзо су тројица официра убијена, а иста је судбина нешто касније задесила и шесторицу припадника ЈНА, међу којима су двојица били Хрвати. Преживео је једино цивил Саво Ковач, а сведоци постројавања у касарни тврдили су да се иза маске крио управо Шимић.
Дуго се на суду у Бјеловару водио спор, а била је подигнута оптужница и против четворице полицајаца из овог града. Шимић је упорно тврдио да није крив и да се тог дана уопште није налазио у касарни, па је брзо пуштен из затвора. Понављао је да је његова функција била искључиво политичке природе и да није учествовао у преговорима око предаје касарне хрватским снагама од стране официра 265. механизоване бригаде. У току суђења ређали су се и сведоци који су бранили Шимића тврдећи да по својој функцији није могао да даје војне заповести, али и они који су јасно видели управо њега као једног од маскираних који је наредио масакр над официрима.
Прво је суђење одржано у Бјеловару, а затим пребачено у Ријеку, а иза Шимића, оснивача првог огранка ХДЗ, вукле су се разне приче. Наиме, на бјеловарском подручју посебан утицај у ратно време имали су и свемоћни обавештајац Јосип Манолић, као и Стипе Месић, а преко Шимића је набављано и оружје. Многи тврде да је био и кључна особа за успостављање разних канала којима је оружје стизало у Хрватску, а написао је и контроверзну књигу „Бјеловарски пси рата“ у којој је многе оптужио за криминал. Ратни злочин у Хрватској прошао би без неких посебних судских пресуда да није био велики притисак јавности и на крају је Јуре Шимић ухапшен 2010. године. Али само за кратко, јер је суд у Бјеловару, у међувремену, ослободио оптужби бјеловарске полицајце, а није било сагласности ни око Шимићеве кривице.
Вукао се процес и на суду у Ријеци, а Шимић је тврдио да је доживео две саобраћајне несреће и да добија отворене претње ликвидацијом јер је, наводно, желео да изнесе пуну истину шта се тих ратних дана догађало у Бјеловару.
У међувремену је био искључен из ХДЗ, а последње што се из његових кругова чуло је почетком ове године када је 23. јануара било заказан наставак судског процеса у Ријеци. Његов адвокат је поручио да неће моћи да дође јер тешко говори и има повреде унутарашњих органа, повреду главе и поломљена ребра од саобраћајне несреће када је 6. јануара на његов аутомобил налетео полупијани возач.
– Нисам побио официре ЈНА – упорно је понављао на суду Шимић, који је рођен 1952. године у селу Галечић код Томиславграда.
ПОКУШАО ДА ПОДМИТИ ПУКОВНИКА
Шимић је писао и песме, али и књигу „Бјеловар у Домовинском рату“ у којој је поручио да због истине позива све да седну за сто и анализирају ко је где био на дан када су убијени официри ЈНА. Када је поново ухапшен брзо је пуштен да се брани са слободе. Људи око њега упорно тврде да са злочинима нема везе и да је све то „подвала из Београда“, а на суду се могло чути и да је желео да подмити пуковника Ковачевића великом количином немачких марака, што је он одбио. Лажно се желео да прикаже да су пуковник и још двојица официра погинула од експлозије, али је права истина да су брутално убијени од оних који још увек мирно шетају по Хрватској.
