Pročitaj mi članakSrebrenica kao kolektivno nacionalno stradanje poprimila je dimenzije osnivačkog mita u bošnjačkom narodu, pa je stoga bošnjačkim političarima važno da se događaji iz Srebrenice nazovu genocidom, ocijenio je univerzitetski profesor Nenad Kecmanović.
„Њима је стало да се у Скупштини Србије донесе резолуција о Сребреници која би, као накнадно признање геноцида, послужила као правни основ за обнову тужбе за агресију Србије на БиХ пред Међународним судом у Хагу“, рекао је Кецмановић за београдску „Политику“.
Према његовим ријечима, за разлику од већине европских народа који су статус нације стекли у националноослободилачким ратовима са великим људским жртвама, муслимани су од „вјерске скупине“ постали нација одлуком Централног комитета Савеза комуниста БиХ.
„Оно што је Србима Косовски бој, први устанак против Турака, видовдански мученици, повлачење преко Албаније, усташке јаме, Јасеновац, највеће жртве у оба свјетска рата и оно што Хрвати праве од Блајбурга и Вуковара – то је за Бошњаке Сребреница“, указао је Кецмановић.
Он је рекао да је Бошњацима, из разлога што је „крвљу заливено корјење сваке нове нације везано за побједе или поразе“, мало утврђених 1.200 страдалих, па је потребно 8.000 или бар 4.000.
„Сам Изетбеговић је рекао: кроз таква страдања прошли су и други народи, па таква судбина није могла мимоићи ни нас, а када нешто прерасте у национални мит излази из оквира рациналне расправе и постаје имуно на чињенице које томе противрјече“, упозорио је Кецмановић.
И Запад има интересе за експлоатацију мита о Сребреници, јер тиме правда своје касније злочине над Србима
Он је навео да такав приступ Бошњака кореспондира са приступом „међународне заједнице“, иако су јој мотиви другачији.
„Геноцид у Сребреници треба да буде оправдање што су Србе у Српској и Србији бомбардовали осиромашеним уранијумом, а захтјев за његову неупитност – извињење муслиманима што су их гурнули у рат у коме су највише страдали“.
