Прочитај ми чланакТек објављен извештај о квалитету ваздуха за 2019. годину Агенције за заштиту животне средине (СЕПА) осим старих проблема - ПМ честица које директно штете здрављу - показује да се међу главним загађујућим материјама налази и гас сумпор-диоксид. Због њега је Бор 13 пута прошле године и званично био опасан по здравље људи. Подаци упућују и да је у 2019. побољшан рад мерних станица у земљи, чиме је проценат релевантних података скочио са 48% на 85%.
Београд, Ниш, Смедерево, Косјерић, Панчево, Нови Сад, Ужице, Бор, Ваљево, Краљево, Суботица, Пожаревац, Зајечар, Беочин званично су места са најзагађенијим ваздухом у Србији, показују тек објављени подаци Агенције за заштиту животне средине (СЕПА).
FOTO: Printscreen
ПМ честице које утичу на здравље људи, те у крајњој линији могу да доведу и до малигних обољења, главни су проблем у овим местима, осим у Бору који је загађен сумпор-диоксидом (СО2), пише ЦИНС.
У Ваљеву је забележено 132 дана са прекомерним загађењем ПМ10 честицама, следи Ужице и једна станица у Смедереву, где је сваки трећи дан измерено прекомерно загађење. Највећа концентрација ПМ10 честица у току само једног дана забележена је у Зајечару, више од четири пута изнад дозвољене. ПМ2.5 највише је било у Ваљеву, Нишу и Краљеву.
У престоници је најлошији ваздух био на Новом Београду, где је скоро сваки други дан био прекомерно загађен. За већину градова ово није новост. Ипак, Бор, Ниш и Нови Сад су у 2019. сврстани у ред оних са најгорим ваздухом, иако су у 2018, бар званично, имали чист ваздух.
Бор се, међутим, издваја и по интензитету загађења – према извештају за 2019, ваздух у центру Бора због СО2 био је „опасан по здравље људи“ 13 пута. То значи да је 13 пута СО2 или азот-диоксид (НО2) на једном месту био дуже од три сата у количинама изнад дозвољених (у овом случају је праг померен са 350 на 500 микрограма по сату).
Подаци из извештаја упућују и на добру вест – да је Агенција побољшала квалитет мерења, односно да станице дају већу количину валидних података у односу на раније. За разлику од 2018, када је употребљиво било нешто испод половине података са станица (тачније 48%), према СЕПА-ином извештају ове године тај проценат је далеко већи и износи 85%. Тако се мрежа станица приближила квалитету који је имала на самом почетку, односно 2011. години када је са станица добијено 94% валидних података.
