Прочитај ми чланак
(Вечерње новости)
Зашто су највећи хероји из Првог светског рата у центру града наизменично потписивани на два писма.
Голгота и васкрс Србије у Првом светском рату ушли су у многе књиге и легенде, од оних „обичних“, до стручних и стратешких анализа које су безброј пута помињане широм света. Начин на који се наша војска борила и изборила против непријатеља, пакао који је прошла кроз албанске гудуре, и херојски повратак кући били су вредни сваког помена.
Ипак, постоје и неке нелогичности у начину на који смо се захвалили палим херојима и великим војсковођама који су их предводили.
Једна од њих налази се у самом срцу српског престоног града, преко пута Дома народа, односно Скупштине, у Пионирском парку.
Тамо је направљен необичан споменик који симболично приказује једну од осматрачница са Кајмакчалана, места где су наши војници пробили одбрамбене линије Аустроугара и кренули у незадржив продор натраг, ка Србији. На омањем брегу који симболише осматрачницу додати су још неки детаљи 1989. године, када је споменик додатно украшен и декорисан, са намером да потврди идеју југословенства, која је неумитно одлазила у историју. Ипак, српски политичари оног доба мислили су другачије, вапећи за очувањем Југославије.
Помозите рад Србин.инфо! Да и даље останемо независни, српски, православни, анти-глобалистички сајт.
Загледани посматрач ће видети како су на споменику приказани ликови најважнијих српских војсковођа који су водили операције за ослобођење Србије, али тако што су им имена наизменично написана латиничним и ћириличним писмом. Радозналац би за трен могао да помисли да је у питању обична омашка, или непажња аутора, али историчари наговештавају да је у питању нешто потпуно другачије.
У тадашњој елити српске политике (1989. године) војсковође је требало да буду приказане као Југословени, и то све у склопу обележавања 1. децембра као националног празника. Подсећамо, тог датума је основано Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца, потоња Југославија која је ово име понела од шестојануарске диктатуре 1929. године.
Покушај да Југославија буде сачувана оствариван је и кроз обележавање овог датума, али је за то очигледно било доцкан, што је историја касније и потврдила. Зато остаје куриозитет да смо у новијој историји тај празник обележили само једанпут и то управо те, 1989. године.
У склопу прославе отворен је и овај необичан споменик, овог пута украшен ликовима војвода чија имена су исписана наизменично – ћириличним и латиничним писмом.
Тако је историја донела још један трапав компромис који и сада краси наш главни град. И један апсурд своје врсте: великане српске војске претворене у Југословене и потписане – латиницом!
ЗБРКА ПОЛИТИЧКОГ ВРХА
Ову причу прати још један несвакидашњи куриозитет, који довољно илуструје политичку климу у Београду пре 24 године. Наиме, пре постављања обележја српским јунацима и војводама, велики отпор овој идеји пружен је управо из Генералштаба ондашње Југословенске народне армије. Разлог је био што су (у већини) генерали Јосипа Броза Тита, као и део политичког врха, били до те мере везани за његов „лик и дело“ да су сматрали везу са нашим војсковођама из Првог светског рата једном врстом српског национализма.
