Прочитај ми чланак
(Телеграф)
Акције постављања импровизованих библиотека на отвореном нису никаква новина на западу. Принцип је крајње једноставан: уђете у импровизовану библиотеку, узмете књигу која вам треба, а у замену оставите неку које сте ради да се одрекнете.
Ничег спорног у овоме не би било да једина београдска библиотека на отвореном, постављена пре две и по године испред “Гете института” у Кнез Михаиловој улици, није у сталном дефициту. Из ње се, наиме, далеко више изнесе него што се у њу унесе!
Разлог су чудна, рекли бисмо “балканска” правила овдашњих “љубитеља књига”, чије посете поменутој библиотеци изгледају овако: Уђу, узму књигу која им треба, изађу и никада се више не појаве. Ни са позајмљеном књигом, ни с неким од кућних издања којим би надоместили оно што су узели.
Тако је оно што је требало да буде едукативна акција прерасло у филмску акцију с неочекиваним обртом и поражавајућим исходом. На овакав начин у бесповрат је отишло више стотина књига. Да нема повремених донација издавачких кућа или хуманих појединаца, библиотеке на отвореном у коју може да стане око 400-500 књига данас вероватно не би ни било.
– Филозофија овог пројекта је феноменална, али се никако не поклапа с психологијом нашег народа – почиње причу за Телеграф Мила Маринковић Броћић испред “Гете института”, и додаје:
– Једноставно, немају свест о томе да за оно што узму, нешто морају и да дају.
Дешавало се да у пола ноћи у библиотеку уђу с кесом за ђубре и у њу потрпају по двадесетак књига, које сутрадан освану на пијаци или заврше као материјал за огрев.
Како би стали овоме на пут, надлежни из “Гете института” решили су да сваку од књига обележе печатом следећег садржаја: “Отворена библиотека, књига у размени”.
– Тренутно нема другог облика заштите – објашњава Мила, додајући да се и при овој каквој таквој заштити опет мора рачунати на свест грађана, на то да их неће бити срамота да у личној библиотеци имају књиге са званичним печатом једне културне установе.
С обзиром на то да је библиотека често остајала празна, као и да су је у више наврата хулигани исписивали графитима, запослени у Институту су се често сретали и с комуналном полицијом.
– Обично би свраћали да нас питају да ли уопште ради, па би сваки пут морали изнова да им показујемо папире – каже Броћићева, уз напомену да се на прсте могу избројати појединци који се придржавају прописаних правила изражених кроз принцип “једна узета за једну донету књигу”.
При првој донацији око стотину књига (које су стигле из Немачке) само је један студент вратио књигу. А најбрже пражњење библиотеке обављено је за свега један дан!
Међу ретке репрезентативне примере убраја се извесни брачни пар, који је недавно донирао чак 60 књига, као и редовни читалац, који у замену за пет књига на немачком језику донесе по десет на енглеском. Но, то су праве реткости.
Да прича буде тужнија, кроз Отворену библиотеку до сада је прошао низ интересантних и прилично ретких наслова: од савремених немачких аутора, дела Достојевског на немачком језику, стручне медицинске и психолошке литературе, све до дела Маркса и Лењина.
Како да се стане на пут овдашњим лошим навикама, одговора нема. Главни проблем је очигледно у томе што библиотека нема надзор. Но, идеја целе акције била би потпуно обесмишљена када би се поставио неко ко би даноноћно чувао Отворену библиотеку.
Ова библиотека настала је по идеји чланова “Гете Гериле”, пројекта “Гете Института”, који окупља младе креативне људе. Ово је већ четврта генерација, која води рачуна о библиотеци.
Недавно су организовали акцију реновирања, у којој су подршку добили и од чувеног стрит арт уметника “Алоне”.
Током протеклих година чланови “Гете Гериле” организовали су низ акција које су допринеле ширењу идеје и прикупљању књига – песничке вечери, манифестацију “Деца библиотеци – Библиотека деци”, акције поводом “Светског дана књиге”.
