Прочитај ми чланакУ Београду су опет због јачег пљуска аутомобили "пловили" поједини улицама, у неким деловима пешаци су могли само да допливају до својих домова. Архитекта Драгољуб Бакић оцењује да је то зато што градска власт прави фонтане, гондоле, пешачке тргове где им није место, а не води рачуна о 'невидљивој инфраструктури' испод земље, канализацијама и одводима. У "Београдском водоводу и канализацији" одговарају само да њихов систем не може да прими рекордну количину кише, како називају синоћни пљусак.
“Синоћ је на подручју Београда у периоду од 19 до 20 сати пало од 50 до 60 литара кише по метру квадратном, што је довело до стварања велике количине воде на површини за кратко време. Кишна канализација није димензионирана тако да прими рекордну количину кише. Није могуће градити канализацију вишеструко већег капацитета него што је потребно, због неколико интензивних падавина током године. Таква пракса не постоји ни у другим земљама у свету”, одговорили су из “Београдског водовода и канализације” (БВК) на наше питање зашто њихове цеви нису, по ко зна који пут, могле да прихвате воду која се синоћ ваљала улицама главног града.
Србин.инфо
“Снажна олуја”, како су је окарактерисали метеоролози, у Београду је, иначе, изазвала саобраћајни хаос са све привременим искључењем са мреже тролејбуса и трамваја, као и бујице и поплаве у неким од најважнијих градских саобраћајница.
Kod Marakane je pravi potop, Ljutice Bogdana pic.twitter.com/VYll2xsxoQ
— veselin jevrosimovic (@vjevrosimovic) June 8, 2020
У БВК, међутим, за Нова.рс кажу да овакав сценарио можемо да очекујемо сваки пут када будемо имали изузетно обилне падавине, односно када год буде пало више од 20 до 25 литара кише по метру квадратном у кратком временском року.
“Нижи делови града, природно, увек имају већи проблем него виши, зато што се сва вода коју канализација не може да прими слије у ниже зоне. Додатни проблем је и у томе што кишну канализацију немају сви делови града”, кажу у том градском предузећу.
Бакић: За канализацију се не сече црвена трака
“Проблем Београда је ‘невидљива’, некомерцијална инфраструктура, попут ширења канализационе мреже. Ова власт, међутим, улаже у фонтане и гондоле уместо у ширење канализационе мреже. Уз то, дивља и непотребна градња забетонирала је град, и нема више земље и дворишта која би упила кишу, па се онда током пљускова сва та вода сјури на улице”, каже за Нова.рс архитекта Драгољуб Бакић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 9, 2020
Према његовим речима, Београд “плива” после сваког већег пљуска зато што се не поштује “урбанистички Устав”, односно Генерални урбанистички план из 2002. године, који предвиђа ширење Београда ка Авали, а не претерану градњу у централним општинама.
“Актуелна градска власт, међутим, приоритет даје фонтанама, гондолама, бесмисленим пешачким трговима и другој видљивој и комерцијалној инфраструктури. Оно испод земље – канализационе цеви – што тражи улагања и одржавање, то их не интересује”, оштар је Бакић.
Апел: Не бацајте смеће и шут на улице
“Током већих падавина наноси се смеће, шут и други грађевински материјал у сливнике, тако да после падавина обављамо и ванредно чишћење сливника. Зато апелујемо на грађане да не бацају отпатке на улицу, а на извођаче грађевинских радова да више обрате пажњу на складиштење грађевинског материјала. Екипе Београдске канализације редовно одржавају сливнике и комплетну кишну канализациону мрежу. У Београду има око 35.000 сливника који се редовно чисте минимум два пута током године, док се у зависности од потребе они чисте и вандредно”, речено је у БВК за наш портал.
