Pročitaj mi članak
(Б92)
У селу Телечка код Сомбора постављено је спомен-обележје посвећено хонведима, војницима мађарске фашистичке војске.
Не тако давно, спомен – плоча Аћиф Ефендији у Новом Пазару била је једна од главних тема у Србији. Пре две недеље, Војводина је добила своју, по некима спорну, таблу. У питању је спомен-обележје посвећено хонведима, војницима мађарске фашистичке војске.
Налази се у локалној католичкој цркви у селу Телечка код Сомбора, а то је прво такво обележје у Војводини.
За неке провокација, за друге понос – спомен плоча посвећена хонведима никога не оставља равнодушним.
Значи реткима који се сећају тог августа 1944. године, када је одведен и Петер Ваци, отац сада седамдесетдеветогодишње Терезије Каса. Тада је имала само 10 година, али је то био пресудан тренутак у њеном животу.
„Напустила сам школу када су га одвели, да бих чувала млађег брата. Никада је нисам завршила, немам пензију, немам од чега да живим. Не знам где му је гроб, али осећам спокој када видим име на плочи, макар негде је обележено да је погинуо“, каже Терезија Каса.
Кључну улогу у постављању ове, по некима спорне, спомен плоче, одиграло је Културно уметничко друштво „Петефи Шандор“.
Ипак, председник тог друштва, Акош Енвеђи, није желео да даје изјаву за Б92, уз образложење да не жели даље да диже тензије, али да је било људски поставити ово обележје.
Тензије су ипак неминовне – поготово због изјава да би ова плоча требало да исправи седамдесет година фалсификоване историје ових простора.
Да једни другима морамо поново препричати историју, сматра и Иштван Пастор, председник Савеза војвођанских Мађара, али додаје да овај потез није био трезвен, већ пун политичког набоја.
„Ја видим проблем у томе што је та плоча постављена данас, односно сада. Видим да је та плоча постављена сада због тога што сигурно не иде сваком у прилог да да дође до помирења“, сматра Пастор.
Нешто оштрији став има Српски покрет обнове, који породицама не оспорава право на сећање, али инсистира на томе да би спомен плочу требало уклонити.
„Постављање спомен – обележја, као јавног обележја, на јавној површини, а поготово када су у питању припадници окупационих, фашистичких снага, не би било прихватљиво ни у једној европској држави, па тако не сме бити прихватљиво ни у Србији“, поручује Немања Старовић из СПО.
Интересантно је да је постављање спомен – плоче финансирало Мађарско министарство спољних послова, а помало бизарно је што се неколико метара од цркве налази споменик страдалим Мађарима на страни партизана.
„Спорно је на било који начин бранити тај гест, то има један политички смисао, једну политичку конотацију. Замислите да сад овде, по тој логици, то учине и припадници усташког покрета, немачке војске и тако даље…“, каже историчар Ранко Коначар.
Да није прави моменат за оваква обележја, говори и најављени сусрет председника Мађарске и Србије у априлу, који је по многима прилика за коначно и историјско помирење два народа.
