Прочитај ми чланакДиректор полиције Владимир Ребић изјавио је данас да је од увођења полицијског часа око 7.100 грађана Србије прекршило забрану кретања. Осим што се тренутно води полемика у јавности о томе да ли је одлука о проглашењу ванредног стања у Србији уставно донета, па самим тим да ли ће држава накнадно морати да плаћа одштете за притвор осуђеницима за кршења дела специфичних за ову ситуацију, оно што посебно интересује грађане јесте и то шта ће бити са папреним новчаним казнама за полицијски час.
Правници у разговору за портал Нова.рс апелују на грађане да не плаћају велике новчане казне, које се крећу од 50.000 до 150.000 динара, јер ће по окончењу ванредног стања имати право на жалбу, а самим тим и ослобађајућу пресуду.
ФОТО: Н.С.
Адвокат Емин Дешевић, добар познавалац прекршајног права, саветује све грађане који су осуђени за кршење полицијског часа, да се ни под којим условима, не одричу права на жалбу.
“Систем који је тренутно успостављен је, такозваног, привременог карактера, односно, ове уредбе и наредбе које тренутно стоје на снази важе до окончања ванредног стања у нашој земљи. Оне престају да важе по његовом укидању и битно је да људи који су кажњени за кршење полицијског часа, у року од осам дана од окончања ванредног стања, поднесу жалбе на пресуде прекршајних судова у Србији”, истиче Дешевић.
Како наводи, у образложењу жалбе грађана мора да се налази правни недостатак о којем говори, односно чињеница да поменута уредба о кршењу забране кретања више не стоји на снази.
“Грађани ће захтевати да другостепена судска инстанца донесе ослобађајућу пресуду, што је суд дужан да досуди. Значи, уредба о полицијском часу је привременог карактера и када она ступи са снаге, нема више кривичног дела, прекршаја и преступа и по томе мора да се донесе ослобађајућа пресуда. Поједини грађани су се, под притиском суда, одрекли права на жалбу и то је грешка, јер тиме нису стекли право на овај правни лек”, истиче Дешевић.
Правница и пензионисана професорка Правног факултета у Београду Весна Ракић Водинелић наводи да постоји неколико могућих ситуација за грађане Србије који су током ванредног стања осуђени на новчане и затворске казне.
“Што се тиче кршења полицијског часа, пре свега, поставља се питање да ли је та пресуда правоснажна или не. Ако она није постала правоснажна, нико није дужан да је плати докле год не постане. Самим тим, грађани по окончању ванредног стања имају право жалбе на исту,” истиче правница.
Како наводи у разговору за наш портал, чак и да је у међувремену пресуда постала правоснажна, грађани имају могућност на правни лек, а он се, пре свега, тиче тога да ли је одлука о проглашењу ванредног стања уставна.
“Што се тиче одлуке о проглашењу ванредног стања, то је за сада још увек питање. Неколико организација поднело је Уставном суду иницијативе за преиспитивање уставности ове одлуке, будући да је није донела Скупштина, већ три функционера. Ја тврдим да је Скупштина могла да се састане пре самог проглашења. Уколико Уставни суд каже да је одлука о проглашењу ванредног стања неуставна, онда свако ко је трпео због ње, а то су сви ови људи који су осуђени, могу да траже да се пресуде против њих ставе ван снаге. То могу да ураде појединачно, тако што ће поднети уставну жалбу Уставном суду”, истиче правница.
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 30, 2020
Водинелић-Ракић тврди и да, сходно томе, чак и грађани који су правоснажно осуђени, имају право жалбе.
“Они који су правоснажно осуђени могу поднети жалбу Уставном суду за повраћај новца. Такође, што се тиче свих ових лица, ту постоји могућност накнадног помиловања и аболиције. Али, то је у рукама председника Републике Александра Вучића, тако да је то питање које би требало њему поставити”, додаје Весна Ракић Водинелић.
Боровић: Неправедно притворенима следи накнада штете
Адвокат Боривоје Боровић истиче за портал Нова.рс да ће и сви они грађани који су неправедно притворени због кршења мера самоизолације, а за шта нису добили писмено решење, такође ће имати право жалбе Уставном суду.
“За сваку судску одлуку неопходно је да постоји писмено решење, па тако и за ову. Неопходно је да постоји писмени доказ о томе да сте неког обавестили о обавезном карантину, а не нека усмена наредба која важи у тренутној ситуацији. Они грађани који су се нашли у оваквим ситуацијама, моћи ће да покрену поступак за накнаду штете или неосновану пресуду и тако остваре права која су им урушена овим одлукама”, истиче Боровић.
