Pročitaj mi članak
Др Арманда Кодра Хиса (лево) и др Марија Илић
(ало.рс)
У сенци политичког конфликта на Косову и Метохији, који је светској, али и домаћој јавности представљен као колективна мржња два народа, већ десет година одвија се једна готово невероватна појава – да се младићи из Србије жене девојкама из Албаније.
Истраживање које је др Арманда Кодра Хиса из Албаније, запослена у Институту за културну антропологију у Тирани, недавно започела са др Маријом Илић, научном сарадницом Балканолошког института САНУ, показало је да је од 2000. године на територији Србије склопљено више од 300 мешовитих бракова између Срба и младих Албанки. У тим браковима већ је рођено између 400 и 500 деце.– Циљ нам је да истражимо како су се те жене уклопиле у нову средину, утицај ових мешовитих бракова на културу и обичаје два народа, развој рођачких односа и њихов утицај на зближавање два ентитета, али и све друге односе проистекле из овог феномена – објашњава др Кодра.
За албанске снајке се каже да су буквално оживеле нека планинска села у Србији. Пештерско село Буђево, где се деценијама није чуо плач детета, има четири албанске снајке и већ више од десеторо деце. Поред тога, према речима др Кодре, велики проблем за албанско-српске бракове представља држава. Наиме, веома компликована процедура добијања српског држављанства траје између четири и пет година, а за то време потребно је сваке године плаћати боравишну таксу, док деца рођена у овим браковима немају право на државну помоћ. Још се препричава случај Албанке Љуме Милићевић из Губерева на Голији, која после смрти свога супруга без докумената није могла да брине о својој остарелој свекрви и двоје малолетне деце. После много перипетија и обијања прагова државних установа, она је на интервенцију Ивице Дачића ипак добила држављанство.
Према речима наше саговорнице, склапања бракова између Срба и Албанки показало се као добра пракса. Према сведочењу младожења и породица у које су дошле снајке из Албаније, искуства су више него добра. Ради се о сличном менталитету, сличним радним навикама и систему вредности.
– Стварањем рођачких односа, ти људи превазилазе предрасуде својих политичких и интелектуалних елита. У случају ових бракова сусрећу се не само људи, него читаве традиције, погледи на свет и системи вредности – објашњава научница из Тиране.
Све је почело још 2000. године, када је организација „Стара Рашка“ одлучила да помогне српским момцима у посредовању и упознавању с албанским девојкама које су расположене за удају.
Албанија је земља у којој је ступање у брак један од најважнијих догађаја у животу, посебно у сеоским срединама, где се момци и девојке венчавају врло млади. Ако се девојка неким случајем не уда до 25 године, њена породица тада без предрасуда разматра понуде разних просилаца.
– Имам утисак да ће велику причу о српско-албанском конфликту потиснути прича о људима који више цене наставак живота од вредности као што су хероизам или умирање за домовину – уверена је Кодра.
Ко се коме допада
Пре него што су албанске снајке стигле у Србију, пропао је покушај с девојкама из Украјине и Молдавије.
Пре петнаестак година, из ове две земље, чији је народ традиционално близак Србима, доведено је двадесетак девојака за удају, али су проводаџије остале кратких рукава. Склопљен је само један брак, али је и тај касније пропао.
Како каже др Марија Илић, показало се да су разлике у менталитету непремостиве. С друге стране, девојке из околине Скадра веома су сличне по васпитању, менталитету и систему вредности с момцима из старе Рашке, тако да су предрасуде о дугогодишњој нетрпељивости између Срба и Албанаца веома брзо пале у воду.
