Прочитај ми чланакБитка за ирачки Мосул би могла да покрене нови избеглички талас, од којег Балкан неће бити поштеђен. Уколико криза узме велики замах, опет ћемо размислити о дизању зида.
Ограда на македонско-грчкој граници, Др Срђан Перишић
Битка за ирачки Мосул би могла да покрене нови избеглички талас, од којег Балкан неће бити поштеђен. Уколико криза узме велики замах, опет ћемо размислити о дизању зида.
Одлучујућа битка против Исламске државе, битка за Мосул, како процењују сами актери, могла би да потраје недељама, па и месецима, а избеглиштво је реална претња за око милион и по људи. Додатна опасност јесте то што је велики број њих, својом вољом или под принудом, припадао свету Исламске државе и подржавао га. Међу избеглицама би, дакле, могао да се нађе и до сада највећи број милитантних исламиста и терориста.
Уз постојеће расељене, као и све оне који ових дана, усред прекида ватре, напуштају Алеп, Европа, Балкан, и посебно наша земља, могли би да се нађу пред новом мигрантском кризом. Уколико она достигне размере претходне, како сазнајемо, Србија ће овога пута озбиљно размислити о изградњи зида.
У редовним центрима у Србији тренутно је смештено 1.763 избеглица (Крњача 1.054, Бања Ковиљача 121, Боговађа 227, Сјеница 242 и Тутин 119). У привременим центрима је 3.048 људи (Шид 474, Адашевци 951, Принциповац 468, Прешево 842, Суботица 127 и Бујановац 186). Укупно их је 4.811 и још око 2.000-2.500 илегалаца.
– Нико не може да предвиди да ли ће, колико и када, људи кренути, као ни којим путевима. Све опције су у игри, држава помно прати дешавања, спремни смо и нисмо искључили ниједну опцију, па ни да поново размислимо о дизању ограде – тврде наши извори блиски Немањиној.
Да су импликације борбе за Мосул многобројне и различите, објашњава и др Срђан Перишић, доцент са Факултета за међународну политику и безбедност у Београду.
– За почетак, ова битка може додатно да пооштри односе Запада, предвођеног САД, са Русијом. Све зависи који је циљ напада ирачко-курдских снага на челу са САД. Уколико је циљ само протеривање Исламске државе ка Сирији, односно, усмеравање милитаната ИД на сиријско-руске снаге у Сирији – очекујмо додатно заоштравање односа са Москвом. Такав амерички циљ би засигурно био праћен и усмеравањем мосулских избеглица, такође ка Сирији.
А то би, опет, довело до још веће кризе у региону, са последицама у Европи.
Како објашњава, у Мосулу углавном живе Курди, који су већински сунити, и са радикалним исламистима сунитима чине 60 одсто становништва, као и Арапи шиити, којих је 30 одсто. Хришћани, којих је било десет одсто, пошто је ИД освојила град већ су протерани. Шиити су до сада чинили најмањи део миграната, а ирачки Курди, за разлику од сиријских, нису ишли у миграцију, већ су се склањали у део Ирака који је под њиховом контролом.
– Уколико избеглице буду одлазиле у део Ирака под контролом Курда и владиних снага, неће бити таласа миграната према Европи. Међутим, ако војне операције америчке коалиције буду усмеравале ибеглице према Сирији, треба очекивати огроман талас који ће покренути и остале. Вероватни циљ САД је да овом војном операцијом, пре свега, ослабе Русију у Сирији и сиријску владу Асада, тако што ће милитанте ИД усмеравати ка њима. Они су највећи амерички непријатељи у региону, а ИД је полуга америчког сучељавања са Сиријом и Русијом – каже Перишић.
Наравно, у целој причи значајна је и турска улога, а према нашем саговорнику, понашање Анкаре зависи од тога да ли ће Американци дозволити да учествује у нападу. Турска може, сматра он, да избеглице, које су у избегличким камповима у њиховој земљи последњих година, поново усмери ка Европи. Мосул може да буде изговор за ово, уколико Турска не буде укључена у напад на тај град. Јер, она је животно заинтересована за ову операцију због курдског питања.
Мигранти у Србији
Али чак и да их Турска не пусти, велики број избеглица сигурно ће кренути кријумчарским каналима. Србија ће се у том случају наћи у незавидном положају, посебно с обзиром на то да сви суседи већ имају или подижу зидове.
По Перишићевом мишљењу, једино што Србија може да уради јесте оно што други већ раде – Бугарска, Хрватска, Мађарска – а то је забрана уласка и враћање избегица, чак и по цену великих трошкова таквог подухвата.
– Уколико буде калкулација и несигурности у том правцу, због разговора са ЕУ и њених притисака, бојим се да ће Србија ући у период тешке ситуације и несигурности – што је можда и циљ, и још један вид притиска да Србија одустане од сарадње са Русијом – закључује наш саговорник.
А у Комесаријату за избегла и расељена лица кажу да тренутно не очекују већи прилив људи, али да нико не зна шта ће бити пре краја зиме.
– Свака прогноза је неодговорна – коментарише комесар Владимир Цуцић. – Чињеница је да би избегли из Мосула морали много да прођу да би стигли до „балканске руте“: Мосул, Ирак, Сирију, Турску, Бугарску… Такође је чињеница да их нико неће баш тако лако пустити да се „расеју“ по Европи, јер је огроман број мушкараца и један број жена припадао Исламској држави. Питање је да ли ће их сам исламски свет пустити даље; до нас и не стижу све вести шта они свакодневно раде самим муслиманима.
Али проблем је озбиљан, слаже се Цуцић, и ниједну опцију не треба потценити. Зато се Србија спрема за најгори сценарио.
