Прочитај ми чланак

АКО СЕ ЗАГРЕВАЊЕ ОВАКО НАСТАВИ, мора ће нас прогутати!

0

Академик Федор Месингер, један од најпознатијих светских метеоролога, упозорава на могућу катаклизму. Човечанству током предстојећих 20-30 година предстој битка за живот потомака на Земљи због пораста температуре.

Предстојеће лето биће, највероватније, топлије него претходна. То значи да у атмосфери има више водене паре, па треба очекивати озбиљније летње непогоде које ће бити чешће, веће и жешће него што је то било пре само десетак година! Тропски циклони биће чешћи и снажнији него доскора, што подразумева јаче ветрове и силније грмљавине, олује, град и кишу.

Овакве временске прилике за предстојеће и наредна лета, прогнозира академик Федор Месингер (84), доктор метеоролошких наука, један од 12 „апостола“ светске метеорологије у области нумеричке прогнозе. Додаје и да метеоролози на дневном нивоу могу најавити долазак непогода и одредити шире подручје где ће се догодити. Али само место где ће се невреме најжешће испољити, каже, не може се прецизно предвидети.

Своју „најаву времена“, овај наш уважени научник, заснива, пре свега на чињеници да су последње три године биле баш топле, свака топлија од претходне, а то се, како каже, никада није догодило за век и по метеоролошких осматрања.

– Клима се мења драматично брзо и то пред нашим очима – каже Месингер за „Новости“. – Осматрања показују да се лед тренутно топи, а сателити виде и бележе како се смањује површина под ледом на Арктику. У науци више нема сумње да доживљавамо једно врло озбиљно глобално отопљавање. Но, да бисмо знали шта нас у будућности очекује, треба знати или претпоставити како се мења састав атмосфере. А, савремени човек је, нажалост, први узрочник тих промена.

Производња енергије сагоревањем фосилних горива, по речима нашег саговорника, већ сада је допринела да у атмосфери има 40 одсто више угљен-диоксида него у прединдустријско доба. Овај гас нема где да оде и најодговорнији је за стварање ефекта стаклене баште као и за повећање просечне годишње температуре за више од један степен у односу на пре 150 година.

– Уколико се овако настави та температура може врло брзо, већ за 20-30 година, да се повећа за два степена – наставља академик Месингер. – У том случају ниво светских океана порастао би за пет метара. Замислите шта би то значило за човечанство. Шта би свет био без Венеције, Амстердама и бројних других приморских градова? Остале су нам, дакле, две-три деценије да учинимо нешто, иначе смо на путу без повратка и на Земљи на којој нема места за човека.

У супротном, како каже наш саговорник, неће бити добро! Нећемо више говорити о Плавој планети на коју смо досад навикли.

– Ако ми у предстојеће две-три деценије дозволимо да се средња годишња температура повећа за више од два степена, већ ће унуци наших унука имати велике проблеме – каже Месингер. – Не само да ће им бити сувише топло, него ће се ниво светског мора непрекидно подизати, за до нама нестварних 60 метара. Сви велики градови, тада би отишли под воду. Нема зидова који у том случају могу да спрече катастрофу.

Човечанству, по речима нашег саговорника, током предстојећих 20-30 година, предстоји битка за живот потомака на Земљи.

– Та битка се може добити једино ако се потпуно заустави производња енергије сагоревањем фосилних горива – наглашава Месингер. – Треба да подржавамо све начине производње енергије обновљивим изворима. Нуклеарна енергија је одлична, а такође и соларна као и хидро и енергија ветра, плима и осека… осим тога, морамо штедети енергију и прилагодити се животу са мање потрошње енергије.

КАТАСТРОФАЛНА ТРАМПОВА ОДЛУКА

Одлука америчког председника Доналда Трампа да се САД повлачи из Париског споразума о клими и смањењу гасова стаклене баште је катастрофална – каже академик Месингер. – Тужно је видети да се то догађа. Који су мотиви те одлуке, тешко је одгонетнути. Но, будући да је промена климе рапидна, можда ће и председник Трамп увидети шта се догађа. Када је о науци реч, ту нема места сумњи да се клима мења.

МРЕЖЕ ЗА ЗАСАДЕ

Бројне људске делатности зависе од временских прилика и климе, али пољопривреда највише – каже наш саговорник. – С обзиром на то да метеоролози могу предвидети невреме, пољопривредници те прогнозе треба редовно да прате да би, пре свега, заштитили своје животе. Али будући да се место најжешћег испољавања временске непогоде не може прецизирати, неопходно је да своје воћњаке и засаде заштите мрежама или да их осигурају од временских непогода.