Хрватски климатолог: Биће још снажних невремена, може се очекивати и торнадо

18:34 20.07.2023.

Иако су метеоролози упозоравали на промену времена, силина јучерашњег незапамћеног невремена шокирала је Загреб и источни дио Хрватске. Четворо људи је умрло, преко 2000 их је повређено, а материјална штета још увек се збраја. Но, судећи према речима климатолога, овакви случајеви у Хрватској могли би бити све учесталији.

Грмљавинско невреме праћено снажним ветром није необична појава током летњих месеци у Хрватској. Но, јучерашње невреме иза себе је оставило и три погинуле особе које су живот изгубиле након што се од силине ветра на њих срушило дрвеће. Живот је изгубио и ватрогасац из Славоније приликом санирања штете након олује.

Олуја је у Хрватску из Словеније допутовала великом брзином крећући се око 70 км/х. Загребачко подручје тако је погођено ветровима брзине 90-115 км/х, док је на истоку земље ветар додатно оснажио па је тако у Славонском Броду досегао ударе јаче од 120 км/х, а у Жупањи чак 180 км/х.

Нада Радишић из Славонског Брода јуче је сведочила снажним ударима ветра за које каже да до сада у животу није видела. Цела ситуација ју је уплашила, а јутрошњим обиласком природе каже да је сведочила потпуној девастацији дрвећа.

„Имам 63 године, већ 40 година сваки дан шетам Полојем у Славонском Броду. Јутрос сам се прошетала онде не бих ли видела како изгледа природа након јучерашњег невремена. Никада до сада нисам видјела толики број изломљеног дрвећа. Шеталиште изгледа као филм страве и ужаса. Јако ми је жао што се све ово догодило, природа ће се обновити, али ту су била стабла која памтим од детињства.

Живим у насељу и јуче сам кроз прозор гледала како кров са зграде пада на ауте који се налазе на оближњем паркиралишту, а и наш је ауто оштећен. Ветар је ломио гране као да су од папира”, испричала нам је Нада Радишић.

Климатолог Грисогоно: Јучерашњи догађај је преседан, можемо очекивати још таквих снажних невремена

Хрватска није навикла на овакво екстремно време које односи људске животе па се све више поставља питање стоје ли иза оваквих налета олуја климатске промене. О настанку ове олује и климатским променама на које климатолози посебно упозоравају задњих неколико година Индеx.хр разговарао је с Бранком Грисогоном, климатологом, геофизичарем и професором на загребачком Природословно-математичком факултету. Он каже да је јучерашње невреме врло вероватно последица управо климатских промена.

“Може се рећи да вероватно је последица климатских промена, али за сигурност такве тврдње нужно је провести додатна истраживања. У принципу, нити један поједини догађај не може се а приори придружити рецентним климатским променама. С друге стране, постоје статистичке и моделарске методе да то докажу или оповргну, али за то је потребан додатан рад и труд”, прича Грисогоно.

Каже како је јучерашње невријеме преседан за Славонију и средишњу Хрватску, али да је донекле слично невреме задесило Загорје и шире подручје Крапине 2008. године када се појавио такозвани суперћелијски кумулонимбус који је порушио дрвећа, покидао кровове и уништио већину усјева тучом величине лешника до мањих ораха.

“Јуче је било невреме налик томе, с тим да се јуче догодио коктел конвективних олуја које је тешко ставити у једну фиоку јер је систем прелазио из једног режима понашања у други. У почетку је то био мезоскални конвективни систем који је у својој најјачој фази у свом јужном делу показао и значајне особине суперћелијског кумулонимбуса.

То је једина конвективна олуја која производи властиту ротацију и на висини има довољно јак ветар да раздвоји силазне и узлазне струје тако да се оне не мешају. То је донекле слично срцу и струјању у аортама, венама, клијеткама и претклијеткама тако да нема мешања крви, што таквом створењу омогућује да дуже опстане”, сликовито је појаснио Грисогоно.

Бит ће све више екстремних догађаја

Велик број људи јуче је снимио пијавице па га питамо јесу ли оне задњих година, са све снажнијим невременима, постале чешће.

“Одговор је и да и не. У све топлијој клими има све више потенцијалне топлотне енергије која се онда нужно претвара у кинетичку енергију односно ветар, турбуленцију и тако даље јер сваки систем жели да пређе у минимум потенцијалне енергије, односно испразнити се, а то је све чешћа и жешћа климатска појава у енергетски јачем климатском суставу.

С друге стране, људи данас имају камере, телефоне и бољу метеоролошку опрему него што су имали пре 50 година па стога и због технологије расте вероватност о учесталијим сведочењима пијавица”, објашњава.

На упит што све долази с енергетски јачим климатским суставом, Грисогоно појашњава како нас у блиској будућности очекују све чешће измјене екстремних догађаја те да ће, због учесталих осцилација, значај просјечних температура бити све мањи.

“Антропогено деловање на климу је више него очито. Човек је одговоран за све виши енергетски ниво климатског система који укључује океане, тло и атмосферу и што је више енергије у суставу, чешће су измене екстремних догађаја, док уобичајени просеци све мање значе. Такав систем такође доноси смањење биолошке разноликости, нове болести, јаче ваздушно, морско и остало онечишћење”, објашњава Грисогоно.

„Хрватска може очекивати и торнада“

Грисогоно објашњава како статистика суперћелијског кумулонимбуса каже да такви системи као посљедицу имају неколико људских жртава.

„Суперћелијски кумулонимбуси су уједно и главни, односно водећи генератори торнада и пијавица. У Хрватској можемо очекивати торнадо. Чешка, Шпанија и бројне друге европске државе су их имале и то неких 20 посто слабије него у САД-у.

То су екстремни догађаји, а крајњи екстреми никако нису нормална појава. У Хрватској можемо очекивати торнадо, не ове недеље или овај месец, али статистички гледано почеће се појављивати у касно пролеће, лето или рану јесен”, каже.