Прочитај ми чланакПротесна шетња у Зрењанину почела је данас у 17 часова, а више од 5.000 грађана потписало је петицију да се спречи да петогодишње дете буде усвојено у Шведској. Хранитељка Љиљана Радуловић тврди да су муж и она желели да усвоје дечака, али да им је речено да хранитељи нису адекватни усвојитељи. Испоставило се да је сметња то што је са својих 60 година од детета старија више од 45 година, што је законска препрека. Љиљана је уплашена шта ће са дететом бити и обратила се и тужилаштву и Министарству, тражећи да јој се бар омогући контакт са дечаком.
У Зрењанину је данас одржан протест због одузимања петогодишњег малишана из хранитељске породице. Јавност је о овом случају сазнала путем Фејсбука, а хранитељка, која о дечаку води рачуна већ пет година истиче да се све се десило на препад, за три дана. Међутим из ресорног министарства тврде да је усвајање дечака, који са новом породицом треба да оде у Шведску по закону, а да је став јавности, која се противи овом поступку лаички.
Закон налаже да се минимум годину дана тражи усвојитељ у Србији, а после тога дете може да иде на инострано усвојење, што је овде поштовано.
„У априлу су ми у центру натукнули да би можда могло да буде страног усвојења, али да је све стопирано због избора. Од тада нико ништа није помињао, да би ме прошлог петка позвали да дођем у уторак, јер ће можда стићи људи из Агенције за усвајање. Онда су ме у уторак колима центра повели у Београд, у Министарство за рад и социјалну политику, где сам видела и усвојитеље из Шведске са преводиоцем“, рекла је Љиљана Радуловић за дневни лист Новости.
Истог дана потенцијални усвојитељи дошли су у Зрењанин да упознају дечака, али је сусрет био кратак, јер је малишан ишао код другара на рођендан. Виђали су се и у наредна два дана, али напољу, да би трећег дечак рекао да неће са њима.
„У петак је рекао да је уморан. Молила сам га да се обуче. Плашила сам се да неко не помисли да га ја наговарам на отпор. Када је дошла социјална радница, пред њом је рекао да неће од маме, али се предомислио када је узвратила да иду у играоницу и да ће га вратити док мама скува ручак. Питала сам кад се враћају. Узвратила је: ‘Немојте о томе пред дететом, јавиће вам се из центра'“, наводи Љиљана. Од тог петка, како тврди, дете се није вратило. Тражила је потписан папир да дечак није с њом. Речено јој је да нема потребе.
Љиљана тврди да су муж и она желели да усвоје дечака, али да им је речено да хранитељи нису адекватни усвојитељи. Испоставило се да је сметња то што је са својих 60 година од детета старија више од 45 година, што је законска препрека. Љиљана је уплашена шта ће са дететом бити и обратила се и тужилаштву и Министарству, тражећи да јој се омогући контакт са дечаком.
Поводом њеног случаја у зрењанински Центар за социјални рад дошла је надлежна инспекција из Покрајинског секретаријата за социјалну заштиту. Како је из Канцеларије за комуникацију народних посланика са грађанима у Зрењанину саопштено, инспекција ће испитати законитост поступка усвајања детета, које је до 23. септембра било код хранитељке Љиљане Радуловић.
Да би хранитељи – који су кључни у припремама деце за усвојење и обично највише помогну – добро одиграли своју улогу, потребно је да их психолози припреме на што безболније раздвајање. У Београду се то ради у оквиру Центра за хранитеље и усвојитеље, али у Војводини, због мањка кадрова, таквих центара нема.
Протесна шетња у Зрењанину почела је данас у 17 часова, а више од 5.000 грађана потписало је петицију да се спречи да петогодишње дете буде усвојено у Шведској. У петицији се наводи да је дете у року од свега три дана дато странцима без икаквог права комуникације са својом пређашњом средином, иако је дете тражило у више наврата да буде враћено хранитељки.
Међутим, начелник сектора за бригу о породици Министарства за социјална питања Драган Вулевић рекао је за Б92 да је у случају који је узбуркао јавност све по закону.
„Став јавности може бити став лаика. Стручњаци знају шта је релевантна процедура и који процеси се одвијају како у домаћем, тако и у међународном усвајању“, каже Вулевић. „Целокупна процедура усвајања реализује се у складу са поступком прописаним Породичним законом, Хашком конвенцијом о међународном усвојењу, стандардима стручног рада у најбољем интересу детета. Уколико се процени да је усвојење у најбољем интересу детета и када се пронађе адекватна усвојитељска породица обавеза хранитеља јесте да заједничким са центром за социјални рад припреми дете занапуштање хранитељске породице“.
Како је прецизирао, спроведена је „релевантна процедура“, а о трајању процеса одлуке су донете на основу оцена стручњака које важе и за конкретан случај, али и за све остале.
„Процес се прво одвија у присуству лица које је значајно за дете, а након тога следи одвајање и навикавање детета на нове односе и будуће усвојитеље“, објаснио је Вулевић.
