Удружење писаца Поета

Радничка 5Д/1, 11030 Београд

011 25 45 872 и 062 25 25 98

[email protected]м 

[email protected]

 

 

Качачке акције између два светска рата (11)
(„Злочини Арбанаса над Србима“, аутор Павле Џелатовић Иванов)

Арбанашке пљачкашке банде пустошиле су око Призрена, Пећи, Косовске Митровице и Приштине где је српски живаљ био изложен опасностима иначе проређен ранијим погибијама, насиљима и исељењима.[45]

 

Пљачкаши качаци су харали целим Косовом И Метохијом, тако су ноћу између 17. и 18. маја 1921. Године 15 качака које је предводио Тахир Ука напали су кућу кмета у селу Качикол, и отели кметову жену, а кућу му И шталу запалили тако да му је сво покућство и стока изгорело. Истих дана у селу Колићу дошло је до сукоба између потере и 20 качака које је предводио Рама Бећировић.

 

Ноћу између 19. и 20. маја ове године оглашени качак Ибуш Вучитрнлија напали су кућу Тома Томкића код Јањева и уценио га са 20.000 динара, како новац није добио качаци су отели Томиног сина Симу.

 

Истог месеца ноћу између 21. и 22. маја качаци су напали на кућу Филипа Секулића и убили му сина Миладина И Филипову жену Милеву а Филипа тешко ранили и потом му кућу запалили са свим покућством. У планини Липовици недалеко од Липљана харала је велика група качака који су били обучени у црно арнаутско одело, наоружани са турским брзометним пушкама. Ови качаци су руковођени од стране Азем Бејте.[46]

 

Албанији августа 1922. Године било је качака-одметника чији су центри били у Јунику и Батуши са околином. Од вођа качака у Јунику се налазе Азем Бејта са 60 качака, Садик Рама са 60, Оxа Феровић и Тајир Ељшани са по 40.

 

Тако да их има у Јунику 200 а у непосредној околини и у планинама до 600 качака. Дана 10. Августа у Јунику код Азем Бејте било је шест бугарских комита.[47]

 

Качаци су четвртог августа 1921. године на Руднику убили фамилију Александра Ајданића из Пећи, мајку му, сестру и сестрића.[48]

 

Скоро свако место на Косову и Метохији имало је свог локалног качачког вођу. Сви они су били под неком врсте команде главних вођа као што су: Азем Бејта, Бајрам Цури, Исо Бољетини и Хасан бег Вучитрнац „Приштина”.

 

Азем Бејта је у Првом светском рату био у аустроугарској војсци. Убио је свог рођеног брата. Народ је терао да му кулучи и самостално је заводио неке дажбине.

 

Бајрам Цури је познат као коњокрадица. Службовао је у турској војсци у Приштини и Призрену у којој је постао жандармеријски пуковник. После Првог светског рата шпијунирао је за Италијане и за Аустро-Угарску. У Првом балканском рату, заједно са Исом Бољетинијем бранио је турску империју. Био је један од вођа Косовског комитета.

 

Организовао је качачке упаде из Албаније на српску територију ради пљачкања и убијања. Убили су га његови сународници у Албанији 1925. године. Исо Бољетини, имао је већу групу качака. Позивао је све Арбанасе у одбрану турске империје под паролом да је ислам у великој опасности, а онима који се не одазову његовом позиву претио је да ће их побити и куће им попалити.

 

У Првом светском рату био је повезан са аустро-угарском обавештајном службом. Док се налазио у Црној Гори са своја три сина аустроугарски конзул у Косовској Митровици редовно је Ису исплаћивао у злату предајући га његовој мајци у његовом селу. У турско доба Бољетини је много злостављао српски живаљ. За њега су Арбанаси говорили да је сувише себичан и славољубив.

 

Хасан бег Вучитрнац, потиче из породице Бериша. Док је Хасан био још дете, за њега је у Вучитрну Хаxи Кадрија рекао: „Ово ће дете бити велики шејитан (ђаво) кад одрасте. Тешко оном милету, који буде под њим”. Био је жењен Јеврејком која му је подстицала амбиције. Он је 1914. године организовао качачки упад из Албаније на Призрен док се српска војска тукла са Аустро-Угарском на Дрини. Он је сакупљао на хиљаде Арбанаса да се боре на страни Аустро-Угарске. Једно време је радио за Италију која га је плаћала. А његов посао је био да пише петиције Друштву народа против Југославије. Њега су његови сународници ликвидирали у Солуну 1933. године. Под његовим руководством обновљен је Косовски комитет 1918. године који ће постојати до 1924. године.

 

Хасан је био против Краљевине Србије а после 1918. и против Краљевине Југославије. Он се по налогу италијанске обавештајне службе повезује са вођом усташа Антом Павелићем и Иваном Ваном Михаиловим са којима се састајао у Софији, Бечу и Будимпешти.