Прочитај ми чланак
Нови Бечеј: „Цвета” споменик на Тиском кеју
Група од 50 студената из свих уметничких школа из региона и Европе, и осморо професора са уметности у Београду, боравила је последњих дана у Новом Бечеју, у Летњој уметничкој школи.
Ову радионицу, названу “Дуни ветре са банатске стране”, организовао је београдски Универзитет уметности, у сарадњи са општином Нови Бечеј. У питому банатску варош крај Тисе допутовали су студенти из Ниша, Крагујевца, Београда, али и из Грчке, Немачке, Мађарске, Словеније… Ове године међународна Летња уметничка школа у Новом Бечеју испитивала је, између осталог, и повезаност нашег културног простора са простором Средње Европе, с посебним фокусом на време када су многе уметничке области код нас биле тек у зачетку – позоришна уметност, уметничка музика, фотографија и друге.
“Летња уметничка школа је редован годишњи програм који студенте уметности окупља око радионица које истражују културну традицију. Полазицима је на располагању радионица скулптуре, етномузикологије, глуме, српске соло песме, радионица визуелног идентитета, театролошка радионица и радионица фотографије”, речено је “Дневнику” у новобечејској локалној самоуправи.
Уметничка дела настала за време ове праксе биће уступљена општини, као домаћину, на трајно коришћење. Једно од трајнијих дела које ће подсећати Новобечејце и студенте који су учествовали у његовој изради на овај догађај јесте интересантни модерни споменик на Тиском кеју посвећен цветању Тисе. Интересантно је да је баш студент уметности из Грчке дао идеју да тема споменика буде Тиски цвет.
Радови настали на овој радионици представљени су у петак широм центра Новог Бечеја и у општинском Дому културе.
Апатин: Победио „Пантер транс”
У организацији Удружења Срба пореклом из Лике „Матица личка“, у Апатину је одржан је 12. „Лички вишебој“, само месец дана након Личке олимпијаде, која је одржана у Бањи „Јунаковић“.
Лишки вишебој окупио је мањи број екипа, изостале су и неке екипе које су до сада биле победнице овог такмичења, међутим, појавиле су се нове, подмлађене екипе, што гарантује да ће овог народног личког надметања бити и убудуће. На такмичењу су учествовале седам екипа и то „Пантер транс“ из Бачког Брестовца, „Лички мајкани“ из Пригревице, „Карађорђе“ и Банатског Карађорђева, екипа Општине Трпиња из Трпиње, екипа из Бачког Соколца и „Осма офанзива“ из Апатина.
Свеукупни, екипни победник такмичења је екипа „Пантер транс“ из Бачког Брестовца, друго место заузела је екипа „Лички мајкани“ из Пригревице, а треће „Карађорђе“ из Банатског Карађорђева.
На овом, дванестом по реду Личком вишебоја пао је и један вредан рекор и то у скоку у вис из места. Данијел Поповић из Пригревачке екипе, успео је да прескочи чак 160 сантиметере и тимре је оборио досадашњи рекорд вишебоја од 153 сантиметара.
Такмичење је по изузетно топлом времену одржано на платоу код „Шарана“, након дефилеа екипа када је манифестацију отворио Миланко Баста – Мирко, из екипе „Карађорђе“, која је учесник вишебоја свих 12 година, колико траје ова манифестација. Следиле су једна за другом дисциплином, све до надвлачења конопа, које узвек изазива највише интересовања, како такмичара, токо и публике.
У трци у врећама за најмлађе, најбржи је био Душан Ковачев из Бачког Соколца, други је Стефан Заводски из Апатина и трећи Марко Ђорђевић, Апатин. Најмлађи такмичар је била Апатинка Митра Новковић, са 3,5 године. У трци у врећама за одрасле први је био Ненад Пантић из Трпиња, други Ђорђе Новаковић из Бачког Брестовца, а трећи Предраг Егић из Бачког Соколца.
У вучењу куке: први је Саша Станић – Бачки Брестовац, други Драган Почуча – Банатско Карађорђево, трећи Ђорђе Никшић – Пригревица.
У дисциплини скок у даљ из места: први је Данијел Поповић Пригревица, други Ђорђе Новаковић, Бачки Брестовац, трећи Никола Ковачевић, Банатско Карађорђево. Саша Станић, Бачки Брестовац, био је први у надвлачењу куке, други Драгољуб Петровић, Трпиња, трећи Драган Почуча, Банатско Карађорђево.
У трчању по брвну први је Марко Тривуновић, Бачки Брестовац, други Никола Димић, Пригревица, трећи Раденко Поповић, Трпиња, док је у обарање руке први Винко Тривуновић, Бачки Брестовац, други Јован Баста, Пригревица и трећи Милан Кнежевић, Банатско Карађорђево. Никола Ковачевић, Банатско Карађорђево, најбрже се попео на стожину, други Драган Келеуа Бачки Соколац, трећи Никола Димић, Пригревица.
У бацање камена с рамена најхуспешнији је био Свето Шкондра, Бачки Брестовац, други Ненад Човић, Пригревица и трећи Марко Ћук, Банатско Карађорђево, а у скоку у вис из места Данијел Поповић, Пригревица, други Ђорђе Новаковић, Бачки Брестовац, трећи Јован Бањанин, Бачки Соколац.У надвлачењу конопа први је „Пантер транс“ Бачки Брестовац, други „Осма офанзива“ Апатин, трећи „Карађорђе“ Банатско Карађорђево .
Зрењанин: Пријем за руске сликаре
Чланица зрењанинског Градског већа задужена за културу Дубравка Бенгин Булован примила је у Плавом салону Градске куће ауторе изложбе “Савремени руски сликари из града Обњинска”, која је прошле недеље отворена у Салону Народног музеја.
Изложба је резултат вишегодишње сарадње уметника из Зрењанина и руског града Обњинска и обухвата педесетак радова осам савремених руских академских сликара. Један од аутора Владимир Денисов истакао је овом приликом да су руски уметници својим делима желели да покажу заједничку духовност Србије и Русије, као и њихове историјске корене.
– Архитекта Милорад Лакић је дошао код свог пријатеља у Обњинск, где се упознао и са мном. Одржали смо контакт и прошле године смо управо уз његову помоћ у Зрењанин довели десеторо младих уметника који су учествовали на ликовној колонији. После тога смо позвали уметника Милана Сташевића и у марту отворили изложбу његових дела код нас. Ево, сада узвраћамо посету – испричао је Денисов.
Дубравка Бенгин Булован је нагласила да се оваквим програмима не могу решити ни социјална ни економска питања, која нас јако притискају, али да из оваквих примера сарадње “можемо да црпимо енергију, напунимо душу и скупимо снагу да можда мало лакше изађемо на крај са практичним проблемима”.
Рума: Фестивал песме, вина и хране
Градски трг у Руми је био мали да прими преко две хиљаде посетилаца, који су дошли на овогодишњи „Румфест“. Захваљујући Туристичкој организацији Руме, под покровитељством општине и Покрајинског секретаријата за привреду, организована је ова манифестација, посвећена вину, храни, рукотворинама из домаће радиности и војвођанској песми. Концерт Звонка Богдана је био завршница овог фестивала, на коме су, уз војвођанске песме, уживали и излагачи и посетиоци, који су дегустирали вина од различитих сорти грожђа. Винска улица је ове године угостила многобројне винаре са Фрушке Горе.
– Веома нам је драго што смо део ове манифестације, и што ће сви посетиоци моћи да уживају у дегустацији различитих вина, чијом се производњом бавим ја и моја породица. Овај фестивал на прави начин промовише и чува од заборава велику војвођанску традицију, а то је добра чашица вина, уз квалитетне месне ђаконије и добру тамбурашку песму- рекао је винар из Черевића Милош Радојчић.
Неопходну подлогу пред дегустацију вина, посетиоцима су обезбедили бројни излагачи месних прерађевина и сличних ђаконија карактеристичних за ово поднебље.
– Велика је част што смо позвани да на овом фестивалу излажемо своје препознатљиве кобасице које већ 20 године не мењају ни свој квалитет, ни своју цену. Први пут смо овде, веома смо лепо дочекани и задовољни смо амбијентом и сарадњом са организаторима. Овогодишњу промоцију туријске кобасице започињемо на овом фестивалу, па крећемо пут Сомбора, Суботице, Новог Сада и на крају традиционално завршавамо у Турији- задовољно је рекао председник организационог одбора кобасицијаде у Турији Мирослав Медурић Чика.
Представници Удружења Европских винских витезова „Свети Георгије“ су свечано отворили овај фестивал и приближили посетиоцима начин на који се негује винска култура и умереност пијења, односно препознатљив војвођански мерак. Тако је остао утисак, да је Рума на најбољи могући начин била домаћин војвођанске песме, вина и хране и да је овогодишњи други по реду „Румфест“ био веома успешан.
Ново Милешево: Испечена штрудла дугачка 24,4 метра
Домаћице из Новог Милошева обориле су светски рекорд – на овдашњој, деветој по реду манифестацији званој “Штрудлијада”, уприличеној у суботу, спремиле су штрудлу дугачку 24,4 метра.
Лане је њихова џиновска штрудла износила 22,7 метара. У справљању ове посластице, коју су посетиоци, након њеног мерења, брзо разграбили, учествовало је осам жена.
– Штрудла је испечена код сеоског пекара Милорада Исакова, у старој турској фуруни, дубокој 3,5 метара – вели чланица Организационог одбора “Штрудлијаде” Драга Недин, која је знатижељним новинарима открила тајну добре штрудле. А тајна је у доброј домаћици и – ни у чему другом.
– Рецепт по коме правимо штрудлу датира још од пре 120 година. Овде је то традиција. У Новом Милошеву не можете замислити ни један ручак, нити госте дочекати без добре штрудле – каже Нединова и најављује да ће идуће године домаћице покушати да направе дупло дужу штрудлу – од чак 50 метара.
Новомилошевачка кулинарска фешта била је прилика и да куварице из свих крајева Војводине одмере снаге у справљању најукусније штрудле, било од сира, од мака или вишања. Жири је имао тежак задатак да од 43 запримљена узорка изабере најбољи. Напослетку је одлучено да прво место припадне Јоки Момчилов из Кикинде која је замесила штрудлу са сиром. Њој ово није прво такмичење на којем је освојила неко од признања.
– Заиста волим да месим штрудле, а то сам научила од свекрве. Скупљам разне рецепте, гледам кулинарске емисије на телевизији и јако уживам у свему томе. То ми дође као хоби – говори Јока Момчилов и напомиње да је у победничку штрудлу, осим домаћих јаја, уложила пуно љубави.
Нови Сад: Петроварадин жели статус општине
Петицију за враћање надлежности градској општини Петроварадин у протеклих недељу дана потписало је око 500 становника ове општине, а како каже Светислав Мирковић из Удружења грађана „Центар Петроварадин“, које је иницирало потписивање петиције, циљ је да се општини Петроварадин врате надлежности које су јој загарантоване важећим Статутом града Новог Сада из 2008. године.
– Сада функционишемо као месна заједница, а све што ми желимо јесте да се испоштује закон и да се Петроварадин третира као градска општина, што и јесте. Не тај начин део новца из градског буџета који дајемо ми, као порески обвезници, вратио би се у Петроварадин. Добили бисмо и новац из републичког буџета намењен локалним самоуправама. То није велика сума, али би нама значила – објашњава Мирковић.
Сакупљање потписа почело је претходног викенда, а наставља се и овог, тако да грађани општине Петроварадин могу потписати петицију данас и сутра на петроварадинској пијаци, од 9 до 12 часова. Такође, око двадесетак листа за потписивање кружи Петроварадином.
– Петроварадин има туристички потенцијал и хоћемо да овде направимо туристички центар сремске стране. Желимо и да нам се омогући да самостално правимо пројекте и конкуришемо на покрајинском и републичком нивоу, али и на конкурсе у иностранству. Када би имали новца и могућности да радимо сами за себе, смањио би се притисак на градску власт јер би имали више одговорности за оно што се дешава у локалној средини, на чијем унапређењу би више радили – додаје Мирковић.
Подручје градске општине Петроварадин чине насеља Петроварадин, Буковац, Стари Лединци, Лединци и Сремска Каменица.
(Дневник)
