Прочитај ми чланак

Србин.инфо: Вести са запада Србије 28.07.2012.г

0

Бања Лука – Када пресуђују одштете онда је Српска држава
С циљем потпуне финансијске блокаде Републике Српске преко хитног поступања у парничним предметима накнаде ратне нематеријалне штете у којима је тужена Република Српска, судије општинских судова у Сарајеву и Тузли наводе чак да је Српска држава, јер се ратна штета може наплаћивати само од суверених држава.
Када пресуђују одштете онда је Српска држава

Истовремено, судије у пресудама аутоматски одбијају тужбени захтјев који се односи на друготужену БиХ, а која се мора навести у тужби јер је она призната као држава у чијем саставу се налазе два ентитета – РС и ФБиХ.

Тако у пресуди Општинског суда у Тузли од 7. маја ове године, која је у посједу "Гласа Српске", пише да "није основан приговор РС да је она дефинисана као ентитет Дејтонским споразумом 1996. године", те да "на то упућује Декларација о проглашењу Републике српског народа БиХ гдје се наводи да је Република Српска држава српског народа"

По основу тога што су РС признали као "државу", судија Емина Бркић у Тузли је изрекла пресуду од 480.000 КМ по тужби неколико лица за накнаду неимовинске ратне штете.

Сличне нелогичности изнесене су и у образложењу пресуде Општинског суда у Сарајеву од 18. маја 2012. године.

Због непринципијелности у овим и другим пресудама и покретања процеса општинских судова у Сарајеву и Тузли, Правобранилаштво РС уложило је притужбу Високом судском и тужилачком савјету (ВСТС) БиХ.

– Указујемо на невјероватну конструкцију коју поједине судије чине тако што РС означавају као државу у периоду од 1992. до 1995. године, до потписивања Дејтонског споразума. Циљ је да на РС потом примијене све међународне конвенције и друге прописе међудржавног права који искључиво важе за државе које су ратификовале исте – пише у притужби Правобранилаштва.

Правобранилац РС Слободан Радуљ за "Глас Српске" каже да ВСТС разматра притужбу и врши провјере.

– Ради се о до сада невиђеној правној акробацији замјеном теза у покушају финансијске блокаде РС. У притужби смо навели да је симптоматично то што се тужбени захтјеви разматрају таквом брзином, иако судови у БиХ имају проблем са ажурношћу – каже Радуљ.

Он додаје да је до данас судовима у ФБиХ пристигло још око 4.000 тужби за ратну нематеријалну штету против РС.

Те чињенице, додаје, потврђују и тезу да се ради о организованом пројекту вођеном из једног центра.

Истовремено, каже, Општински суд у Сарајеву закључно са 2011. годином има укупно 34.996 неријешених предмета, а према плану рјешавања старих предмета треба да их ријеши 10.885.      

У судовима у ФБиХ, а највише у општинским судовима у Сарајеву и Тузли, до сада је поднесено преко 5.000 тужби против РС са одштетним захтјевом од 650 милиона КМ.
Надлежност

Радуљ каже и да је требало да се у овим поступцима општински судови у Сарајеву и Тузли огласе мјесно ненадлежним и да предмет уступе надлежном Основном суду у Бањалуци, јер је тужена РС чије је сједиште Скупштине у Бањалуци.

– То произлази из Закона о парничном поступку ФБиХ којим је прописано да је за суђење у споровима против ФБиХ и општине мјесно надлежан суд на чијем подручју се налази сједиште њихове скупштине – каже Радуљ.

 

Прњавор – Штрпци: Послије 70 година дошао по младу
Хајнрих Штраус (82) из њемачког града Нилберга, одлучио је да, послије седам деценија, посјети своје родно мјесто, село Штрпце код Прњавора.
Послије 70 година дошао по младу

Иако је имао само 12 година кад се заједно са породицом одселио у Њемачку, далеке 1942., Штраус каже да му је у сјећању остала недирнута природа и чист ваздух, као и пејзажи какве нигдје више није видио.

– Сјећам се и да су овдје биле мале куће, али било их је много више него сада и биле су ушорене. Изненадило ме је кад сам видио како ово село сада изгледа јер су то сада модерне грађевине – прича Штраус.

У Штрпце је допутовао са пријатељем, а у обилазак села овај витални старац упутио се бициклом.

– Остао сам сам, жена ми је недавно умрла, а мој пријатељ кога сам упознао у Њемачкој, са овог подручја је и већ дуго живи и ради у Нилбергу. Он ми је предложио да дођем са њим у Штрпце, а обећао ми је да ће ме упознати и са једном удовицом мојих година, па можда ја и останем дуже овдје ако нађемо заједнички језик – каже кроз смијех Штраус.

Одлуку да се упути на пут у Штрпце, Штраус је донио без пуно размишљања, јер каже, хтио је да се присјети старих, дјечијих  успомена.

Мада је вријеме учинило своје, а већине објеката који су тада постојали више нема, Штраус каже да му је било необично драго видјети још понеку стару кућу из тог периода.

– Мој млађи брат је био овдје неколико пута, а ја нисам могао дозволити себи да бар још једном не дођем у Штрпце и удахнем овај чисти ваздух, да ме жеља мине – додаје старац.

Село Штрпце до октобра 1942. године насељавало је на десетине  њемачких породица, који су ове крајеве напустили током ратних дешавања у Другом свјетском рату. Старијим мјештанима су остали у драгој успомени, као вриједни и честити људи, од којих се могло много тога научити.

– Иако сам био дијете када је стигла наредба, у ратном вихору, о одласку из Штрбаца, сјећам се много  заиста лијепих детаља из мог живота. Живјели смо складно са комшијама Србима, Пољацима, Украјинцима… Драго ми је када чујем да и данас у овој средини лијепо живе и  слажу се припадници разних народа. То је посебна вриједност мјеста у коме добијам родни лист – каже Штраус, не кријући да би могао да сада, по старост, постане штрбачки зет.
Мјештани

Зов завичаја чини своје, а расељени Нијемци и раније су долазили у родни крај њихових предака. Штрбачани их увијек примају раширених руку, јер се  углавном лијепе успомене на заједнички живот, прије Другог свјетског рата, не могу и не требају избрисати.

– Људи су нас срдачно дочекали, сви су љубазни и питају за здравље – рекао је Штраус.

 

Бања Лука: Чкаља, Павле Вујисић добили улице
Поједине улице у Бањалуци носиће имена некада популарних глумаца југословенског филма, као што су Миодраг Петровић Чкаља, Зоран Радмиловић и Павле Вујисић, као и православних светаца, руских класика и првог човека у космосу.

Одлуке о утврђивању назива 26 улица у месним заједницама Пријечани, Сарачица и Бронзани Мајдан донела је бањалучка Скупштина Града.

Чкаља и Павле Вујисић су добили улице у Бронзаном Мајдану. У тој месној заједници још шест улица има називе Дечијег осмеха, Златиборска, Стара стаза, Првомајска, Метохијска и Јована Крститеља.

У Месној заједници Пријечани 12 нових улица добило је називе – и то Петра Краља, Зорана Радмиловића, Јурија Гагарина, Византијска, Драгачевска, Филипа Вишњића, Душка Радовића, Олге Спиридоновић, Љутице Богдана, Руска, Гогољева и Пушкинова, пренела је агенција Фена. (Танјуг)

 

 

Зеница: Јутрашњи земљотрес један од јачих у протеклих 40 година
Земљотрес који је јутрос погодио подручје Зенице један је од јачих у протеклих 40 година, изјавио је стручни савјетник у Центру за сеизмологију при Федералном хидрометеоролошком заводу Русмир Горушанин.

Он је напоменуо да земљотрес јачине 4,9 степени Рихтерове скале спада у категорију јаких, да не може изазвати штету на чвршћим објектима, али може утицати на мање објекте, попут кућа.

Горушанин је за портал “Кликс” рекао да је у посљедњих 40 година забиљежено око шест сличних потреса на подручју Зенице – 1974. године јачине 5,1 степен Рихтерове скале, а 2001. године два потреса од 3,9 односно 3,6 степени.

Напомињући да је подрхтавање тла тешко предвидјети, Горушанин је рекао да се у Зеници у будућности могу очекивати потреси магнитуде и до осам степени по Рихтеру.

“На југу Хрватске, на подручју Дубровника, могу се очекивати земљотреси јачине и до десет степени по Рихтеру”, тврди Горушанин.

У земљотресу, јачине 4,9 степени Рихтерове скале, који је ноћас у 1.12 часова погодио Зеницу није било повријеђених. Потрес се осјетио на већем подручју БиХ.