Прочитај ми чланак
Јагодина: Акробата од 72 године
Иако има 72 године, пилот Миладин Стевановић Цакан из Јагодине не само да још лети на свом злину 526F, већ одузима дах свима који посматрају акробације које изводи у ваздуху. Иза себе има око 30.000 летова.
Летео је на 23 типа авиона у ратном и цивилном ваздухопловству и хеликоптерској авијацији. Председник је аероклуба Јагодина и одборник градске скупштине у трећем мандату.
– И дан-данас се питам да ли је могуће да је прошло толико времена од 8. јануара 1961, када сам са војног аеродрома Голубовци у некадашњем Титограду први пут полетео са наставником потпоручником Марјаном Тајхмајстером, који је био најбољи Титов питомац у својој класи. Био је леп, сунчан дан, сећам се да је било 18 степени. Памтим сваки детаљ, почев од непроспаване ноћи због узбуђења пред први лет, преко јутарњег строја, провере здравственог и психичког стања, прегледа пре полетања, брундања мотора који се загревао, књижице коју је наставник потписао механичару и склањања подметача – прича Цакан за „Вести“.
Ученик надвисио учитеља
Као наставник летења Цакан је обучио 23 пилота. Да је био добар наставник, најбоље је потврдио Зоран Гавриловић из Ниша, који га је победио на првенству Србије у акробатском летењу. Цакан је пре тога три пута заредом освајао прва места. Помислио је да ће и четврти пут заредом бити првак Србије, јер је сматрао да нема конкуренцију. Иако се разочарао што му то није пошло за руком, био је поносан што је његов ђак надвисио учитеља.
Бомбе и ракете
Чини му се да још чује убрзавање мотора авиона по бетонској стази и неприметно одвајање од писте. Током тих 45 минута осетио је све чари летења и бескрајну слободу. Тај дан, као и сећања на све остале летове, Цакан љубоморно чува у шкрињи успомена просто се бојећи да ће му неко украсти сан, који још није досањао.
– Још као дечак маштао сам да постанем пилот. Када сам постао питомац 13. класе Школе резервних официра пилота и када сам први пут полетео са наставником питао сам се да ли је то почетак остваривања мог сна. Положио сам све испите, завршио практичну обуку на авиону аеро-3 и 522, који је те године био нови борбени авион. Потом сам летео у борбеној формацији, групном лету, бацао бомбе, испаљивао ракете, метке из авионског митраљеза и добио први официрски чин и звање борбеног пилота. Затим сам завршио Вишу ваздухопловну у Загребу и стекао звање цивилног пилота. После 11 година у хеликоптерској јединици МУП-а, ванредно сам завршио академију и од капетана прве класе добио чинове вишег официра. Успео сам да остварим свој сан – поносно ће Цакан.
Скривена разрокост
– Данас свако ко има пара може да буде пилот. Ако неко не прође селекцију у војсци, може да буде пилот у цивилној авијацији. Раније то није могло. Мој син Саша требало је постане резервни официр пилот. Прошао је све тестове, али су му пронашли такозвану скривену разрокост. Професор на ВМА ми је објаснио да то није урођена аномалија и да ће она нестати до 28 године. Међутим, у међувремену може се догодити да када ноћу буде слетао види две писте и да слеће на лажну уместо на праву. И Саша није постао пилот. А скривена разрокост стварно је нестала – прича Цакан.
Током летачке каријере стекао је бројна звања. Постао је професионални пилот авиона, професионални пилот хеликоптера, наставник за обуку пилота ученика, наставник за обуку пилота у акробатском летењу, добио је специјално овлашћење за акробатско летење и специјално овлашћење за авио третирање земљаних и шумских површина. Стекао је и два судијска звања – за сва рели такмичења и за такмичења у акробатском летењу.
Ваздушни плес
– Од 100 пилота само 10 до 15 њих могли су да постану акробатски пилоти. Та врста летења представља највиши степен пилотаже. Одатле човек може у космос. Акробатско летење је на граници између техничких наука и уметности. Ваздушни плес и фигуре које правим у ваздуху представљају уметност, а технички део морам да одрадим перфектно и да будем максимално сконцентрисан. У летењу, а посебно у акробатском, нема места за грешке. Брзином од 300 километара на сат летим ка земљи од које ме дели само око 300 метара. На 50 метара морам да изађем из вертикале. Довољно је да погрешим само за неколико десетина секунди – објашњава Стевановић.
Памти и снимање филма „Ужичка република“, које је почело 1. септембра 1974. а завршено 1. маја 1975, у режији Жике Митровића. Био је један од пилота немачке авијације.
– Пошто су Немци увек летели у тројкама, у формацији смо имали девет авиона. Било је то предивно искуство, али је било и веома опасних задатака. Командир ескадриле потпуковник Милош Ђелић, који нас је водио, одмах нам је рекао да искочи из формације онај ко не може да издржи тај притисак. Искакао је само један млађи, неискусан пилот. Задаци су били веома тешки због тога што је Жика Митровић тражио да авијација лети изнад тенкова у кланцу и да митраљира партизанске бункере. Било је тешко држати крило уз крило у великим формацијама. Када су филм развијали у Лондону рекли су да су макете са авионима веома успеле. Међутим, када су схватили да су у авионима били пилоти, рекли су да нико на свету не би тако каскадирао и ризиковао животе. Али, ми смо били поносни што смо били дорасли и таквим задацима – каже Цакан за наш лист.
Неостварена жеља му је да лети на спитфајеру, у којег је заљубљен, али тог ловца, нажалост, више нема, као и на мустангу и тандерболту. Када би могао да лети на њима, Цакан каже да годину дана не би морао да лети.
Пуна витрина медаља
Цакан је освојио шест златних, пет сребрних и четири бронзане медаље у акробатском такмичењу и једну бронзану медаљу на рели такмичењу. Добио је и признање од Међународне ваздухопловне спортске организације ФАИ за допринос у развоју спортског ваздухопловства. Признање је добио и од Ваздухопловног савеза Србије. Августа 2010. на аеромитингу у Костолцу ваздухопловци Србије наградили су га великим пехаром за 50 година летења. Посебно се обрадовао плакети града Јагодине.
Крагујевац: Зорбинг на води
Шумаричко језеро ове сезоне добило је још једну летњу атракцију. Ове године и Крагујевчани су добили прилику да покушају да ходају на води.
Зорбинг је у Србији постао популаран 2008. године, када је на београдску Аду стигла велика пластична лопта – зорб.
Водена лопта пречника два метра направљена је од прозирне пластике, а када неко уђе унутра ваздухом се лопта напумпа и затвара. Они који први пут пробају овај спорт не морају да се плаше, јер су унутар лопте потпуно безбедни.
Делује једноставно, али трчањеунутар пластичне лопте и по води је веома напорно, па је често одлична рекреација за децу и спортисте.
Водена лопта је за посетиоце језера доступна сваког дана од 11 до 19 часова, а пет минута водене забаве кошта 150 динара.
Чачак: Олимпијци са чачанским модним детаљима
Од Лондона до Рија 2016. године наши спортисти ће у својој свечаној олимпијској гардероби носити производе из Србије. Модни детаљи, кравате и мараме, израђене су у једној уметничкој радионици, у Прељини код Чачка.
Модни детаљи свечане униформе спортиста који у Лондону бране боје српске заставе, као и других чланова олимпијског тима израђени су у једној уметничкој радионици у Прељини код Чачка.
Знак Олимпијског комитета Србије на уникатним краватама и марамама појавио се у Марушкином студију.
„Некоме ће бити тешко, као што је Дивац рекао да му је највећи проблем да носи кравату. Нама је још веће задовољство што ће то бити део њихове свечане униформе. И наравно најважније од свега тога је то што је произведено у Србији. Зато што је из срца Србије“, рекла је Марушка Топаловић.
Већ две деценије ова талентована и вредна жена четкицама и бојама осликава и потписује јединствене модне детаље.
У породичној фирми све је у знаку уметности. Инспирације увек на претек, а за олимпијце није било тешко израдити делове гардеробе.
„Дизајнерски тим Олимпијског комитета нам је послао дизајн одређени који смо ми морали мало да коригујемо, да би смо га направили што савршеније. Наравно уз велики труд све је могуће“, истакла је власница јединственог студија у Прељини.
Уникатне свилене мараме и кравате из околине Чачка одавно су обишле свет. Као поклоне и својеврсне сувенире из Србије понеле су многе познате личности.
Модни детаљи са Марушкиним потписом биће и уз наше олимпијце до Рија, 2016. године.
Гуча: Појачана контрола саобраћајне полиције
Саобраћајна полиција припрема посебне мере контроле због почетка Сабора у Гучи, када се очекују веће гужве на путевима заменик начелника Управе саобраћајне полиције Владимир Ребић.
Ребић је истакао да ће се ове године контрола вршити у три такозвана путна прстена, пре свега на магистралним путним правцима, и прилазним путевима ка Гучи.
На правцима Београд-Чачак, Ужице-Чачак, Краљево-Чачак и Ужице-Чачак, саобраћајна полиција ће вршити контролу брзине и непрописног претицања. На тим деоницама ће се сваког дана вршити контрола из ваздуха, уз помоћ хеликоптера, као и на земљи са возилима пресретачима.
На прилазним путевима Чачак-Гуча и Ивањица-Гуча, контрола ће бити усмерена на проверу општих услова, да ли возила имају право да учесвтују у саобраћају, док ће на самом локалитету, на три пункта бити омогућена масовна контрола свих возача, пре свега на алко тест, казао је Ребић.
Он је навео да ке саобраћајна полиција иначе појачала контроле, пре свега на магистралним путним правцима, због гужви које су проузокаване летњом туристичком сезоном сезоном. Према његовим речима, предузимају се опсежне мере, пре свега на контроли несавесних возача који не поштују ограничење брзине и непрописно претичу, или возе под дејством алкохола.
Саобраћајна полиција зауставља ноћу возаче теретних возила, која се спорије крећу, да би омогућила возачима путничких аутомобила, да их обиђу и да се саобраћај одвија повољније за већину возача. Ребић саветује возачима да не путују ноћу, упозоравајући да је погрешна је одлука појединих возача да путују ноћу, сматрајући да ће бити мања гужва.То је опасно јер се возач најцецшће не може довољно одморити у току дана за вожњу у ноћним условима, кад се слабије види и сви услови су тежи, додао је он.
Краљево: Довољно воде за Краљевчане
И поред велике суше која ових дана погађа све крајеве Србије, у Краљеву, које је до непуну деценију уназад имало проблема са водоснабдевањем, овог лета није било чесме без питке воде.
У Краљеву, које је до пре неколико година имало великих потешкоћа са водоснабдевањем, овог лета тих проблема нема.
Реконструкцијом водоводне мреже, краљевачко Јавно предузеће Водовод обезбедило је редовно снабдевање свих потрошача и у најсушнијем периоду.
Програм реконструкције спроведен је захваљујући плану приоритетних инвестиција, усвојеним у сарадњи са владом Србије и Немачком развојном банком која је 40% средстава дала као донацију а 60 % у виду кредита.
„Ово је резултат прве фазе радова, у којима је Водовод успео да у свим мрежама у Краљеву, које је иначе топографски непогодно за то, избалансира притисак и предупреди рестрикције у време повећане потрошње воде“, објашњава Ранко Ђекић, технички директор ЈП „Водовод“ Краљево. „Ових дана, радници водовода настављају другу фазу планиране реконструкције.“
По завршетку радова планира се припајање на градски водоводни прстен, чиме ће бити заокружена планирана реконструкција. Када се овоме дода и то да до наредне године „Водовод“ планира отварање још по једног бунара у жичком и конаревском изворишту, јасно је да ће Краљевчани убудуће имати довољне количине квалитетне воде за пиће.
