Прочитај ми чланак
Град са највише српских исељеника у САД красе ресторани са лесковачким роштиљем, који можете да залијете домаћом ракијом, па чак и да се на крају побијете.
Баш као код куће :) Чикаго мирише на Лесковац!
“Дивајн”, “Београд”, “Жупа”, “Бел Ами” – само су нека од имена српских ресторана која красе центар и предграђе Чикага у Америци. Сарма, гибаница, ћевапи, пљескавица, гурманска или пуњена, шопска, бурек, тулумбе, баклаве и кремпите налазе се на менију, који сваки гост може да окуси упути ли се у неку од ових гостиона у граду ветрова и облакодера.
Највећи број гостију, није тешко претпоставити, чине људи са простора бивше СФРЈ, који живе у овом граду.
– Ресторан и кафе “Београд” има прекрасну домаћу храну. Толико је укусна да се, док је једем, осећам као да сам опет код куће – каже за Телеграф Македонац Стефан Димовски, који годинама живи у Америци.
Он додаје да у овом ресторану раде само Срби и Српкиње, као и то да је читав амбијент домаћински, као кад бисте свратили код блиског пријатеља кући на ручак.
Недалеко од поменутог ресторана налази се клуб “Дивајн”, где викендом често гостују српски бендови, који свирају стари, добри рокенрол, такозвану “домаћицу”, “Бело дугме”, “Партибрејкерсе”, “Азру”, “Рибљу чорбу”, мада се деси да се са бине зачује и Тајчин хит “Мој мали је опасан”, специјалитет за женски део публике.
За оне које воле “народњаке” попут Хариса, Синана, Лукаса и осталих, ту је ресторан “Жупа”. А да Америка не мења навике, нити temperament исељеника из бивше Југе, говори и то што се у ресторанима где свирају народњаци често попије по која чашица више, па се излазак неретко заврши тучом. Баш као код куће.
С друге стране, кафе “Бел Ами” је добро место за испијање кафе у лепом друштву:
– А и за понеко пивце – додаје Димовски кроз осмех. – То су све углавном лепа места са лепим људима. Знате, можете да извадите човека са Балкана, али не можете да извадите Балкан из њега – констатује он са шеретским осмехом.
(Телеграф)
