Прочитај ми чланак
У Книну где је званична прослава „Олује“ све се више из уста званичника шире поруке помирења, али је двадесетак километара даље на неформалној прослави у Чавоглавама сасвим друга слика, са усташким песмама, пише данас Дојче Веле.
Немачки радио истиче да се у Книну скупило 4.000, а у Чавоглавама, родном селу певача Марка Перковића Томсона, и 17 година након рата 70.000 људи.
Док се у Книну из уста градоначелнице Јосипе Римац чуло да Хрвати у Книну саосећају и жале за свим погинулим и несталим хрватским браниоцима, али и за свим недужним жртвама и унесрећеним фамилијама, у Чавоглавама се из десетина грла орило „Ој хрватска мати, Србе ћемо клати“, усташке песма „Ево зоре, ево дана“ или „ко не скаче, православац је“, пише Дојча веле.
Истиче се да је фасцинантно да је на првој манифестацији ујутру у Книну, осим државног врха присуствовало неколико хиљада војника, ветерана и знатижељних грађана Книна, а на другу, незваничну у Чавоглавама, од раног јутра сливале су се реке аутомобила из целе Хрватске и Босне и Херцеговине.
Пре неколико година Јосипа Римац рекла је да је до фешти у Чавоглавама дошло јер 2003. године, кад је премијер био Ивица Рачан, Томсон није био добродошао на обележавање „Олује“ у Книну.
Из револта је организовао властити догађај, а Јосипа Римац је као последицу тога задњих година више пурта рекла да јој је он отео прославу. Томе је допринело то што је книнска прослава све до ове године била у потпуности недоступна обичном народу и резервисана за политичаре и позване ветеране, због чега Томсон ни ове године није пропустио изразити противљење политичарима, нарочито левима, који деле народ, пише Дојче веле.
Службено догађање у Книну ове ће године остати запамћено што први пут није било националистичке реторике државних званичника, нити помињања хашких оптуженика, наводи немачки радио и подсећа да су председник Иво Јосиповић и премијер Зоран Милановић истакли да је рат био праведан и одбрамбени, али и нагласили да је нужно исказати почаст и српским жртвама.
Осим тога, чини се да је учешће једног српског политичара из Хрватске на службеном обележавању „Олује“, па био то и Вељко Џакула из политички прилично небитног Српског демократског форума, својеврсни преседан. Што се службене Хрватске тиче, дакле, могло би се рећи да ствари крећу набоље. Одакле онда пуних 17 година након краја рата, толико народно одушевљење за Томсонову прославу, пита се новинар Дојче велеа.
„Поштено говорећи, не сме се све десетине хиљада посетилаца Чавоглава прогласити поштовацима злочиначког усташког режима јер већина њих као своје уверење наводи искључиво родољубље“, истиче Дојче веле, цирирајући шибенско-книнског жупана Горан Паука из ХДЗ-а да то није догађај усташтва, него хрватства.
– Ово је опште народно весеље, прослава Дана победе, а Томсон је велики родољуб – каже Паук и додаје да је присуство иконографије и сличних ствари повезаних с НДХ, што нитко нормалан не подржава, далеко је од озбиљних размера.
Организатори упорно апелују да се не носе усташке ознаке, али у пракси то значи тек да су црне усташке капе замењене црним капама на којима је само хрватски грб с првим белим пољем, као у НДХ.
Коментаришући реаговање полиције и хапшење неколико младића с усташким ознакама, новинар истиче да су „кољачке жеље разне групе готово делиричних мушкараца кроз песме изражавале дословце сваких пар секунди“. Полицајци, којих је било више од стотину, углавном нису интервенисали, тврдећи да су сви заћутали кад су се приближили.
Драган Марковина, историчар с Филозофског факултета у Сплиту за Дојче веле подсећа да је екстремна десница можда на маргини у Сабору, па и у свакидашњем животу, али њени су ставови свих тих 17 година посредовани путем одређених црквених кругова и јавних медија.
„Довољно се присетити да је Хрватска телевизија уживо преносила Томсонове концерте, а о скандалозној повезаности Цркве и националистичког певача довољно говори чињеница да на чавоглавску прославу већ годинама долази шибенски бискуп Анте Ивас и да је тамошња црква саграђена углавном певачевим прилозима“, истиче Дојче веле.
„Олуја је била легитимна и логична акција којом се ослободила земља, али се никад није искрено и до краја извинило за српске жртве, што би било ефектније од било каквог присуства српских политичара“, рекао је Марковина за Дојче Веле.
Пуповац одбио да дође у Книн
За разлику од Џакуле, Милорад Пуповац, уверљиво најутицајнији српски политичар у Хрватској и шеф Српског народног вијећа (СНВ), одбио је отићи у Книн.
„Ни након седамнаест година није створен простор за политику сећања у којој би било места за страдање припадника и хрватског и српског народа. Ни непуних годину дана од уласка Хрватске у ЕУ нема равноправног третмана злочина и жртава. Говор мржње и увреде не долазе само од маргиналних група или медија већ и од представника националне политике и националних, јавних медија“, наводи се у изјави СНВ и истиче да је већина злочина над Србима до данас остала некажњена.
СНВ-у за право даје и пример плоче у помен српским жртвама „Олује“, коју је поставила Иницијатива младих за људска права, али су је градске власти Книна врло брзо уклониле, закључује Дојче Веле.
(Дојче веле)
