Pročitaj mi članak
Сурдулица: Бесни јер им организатори нису дозволили да зараде свирајући под шаторима, оркестри с југа оснивају ново такмичење
Тадић: Љути јер нису победили
Адам Тадић, директор Центра за културу, спорт и туризам општине Лучани „Драгачево“, негира оптужбе шефова трубачких оркестара са југа:
– Није тачно да је у жирију био шеф неког оркестра, можда је био неки бивши члан. Све је било регуларно, а они се буне само зато што нису победили. Тачно је да смо силом прилика за 10 оркестара обезбедили смештај у Ивањици, јер није било места у Гучи, али смо им нудили бонове за храну. Међутим, неки оркестри су дошли у Гучу раније и пронашли приватни смештај, који су морали сами да плате.
Оркестри из Владичиног хана, Лесковца, Сурдулице и Врања, њих 29, најављују оснивање новог фестивала „Балкан труба“, јер су разочарани организацијом овогодишњег Сабора трубача у Гучи!
Они су одлучили да се више не такмиче а, како за Курир тврди Бојан Ристић, шеф оркестра „Браш bends“ из Владичиног хана, оркестри с југа Србије замерили су организаторима то што им нису обезбедили смештај и храну у Гучи, већ 50 километара даље, у Ивањици, па су смештај морали сами да плате.
– Оркестрима који су учествовали на такмичењу није дозвољено ни да свирају под шаторима, да се представе посетиоцима и да тако зараде за трошкове, већ су у њима свирали анонимни оркестри. Све четири награде освојили су „бели“ оркестри, а 45 минута пре почетка такмичења путем анонимног СМС обавештен сам да ће победити оркестар чији је члан био у жирију – џејда се Ристић, и додаје да су организатори могли да плате Цеци и Мирославу Илићу хиљаде евра за наступ, док њима нису покрили ни трошкове за оркестар.
Он каже да су у среду са председником општине Сурдулица Новицом Тончевим разговарали о оснивању сопственог такмичења трубача „Балкан труба“.- Тончев нам је рекао да сачекамо одговор на нашу жалбу из Гуче, па да видимо шта ћемо даље – каже Ристић.
Елвис Ајдиновић из Сурдулице, који је ове године у Гучи проглашен мајстором трубе, каже да је њему због обавеза био обезбеђен смештај, али да су чланови оркестра били у другачијој ситуацији.
– Морали су да путују у Ивањицу да би ручали, а нису им плаћени путни трошкови. Од 35 ромских оркестара, такмичило се само осам, а од 10 „белих“ учествовало је пет. Зато оркестри с југа траже 5.000 евра за учешће у Гучи наредне године – каже Ајдиновић.
Врање: Биће “Бориних дана“
У току припреме за фестивал који ће бити одржан од 21. до 25. октобра, под мало измењеним условима.
Ове године 32. по реду фестивал неће бити такмичерског, већ ревијалног карактера
Без обзира на то што је било предлога да реномирани позоришни фестивал „Борини позоришни дани“ буде пресељен из Врања, због чињенице да је зграда позоришта у овом граду изгорела готово до темеља у подметнутом пожару, у току су припреме за фестивал који ће бити одржан од 21. до 25. октобра под мало измењеним условима, пишу „Новости“.
„Било је разних предлога, између осталог разматрали смо да ове године фестивал буде одржан у Београду, али ипак на крају смо се водили тиме да не треба да прекинемо континуитет једног од најпрестижнијих позоришних дешавања на југу Србије и одлучили да одржимо фестивал у Врању“, каже Радмила Ђорђевић, директорка врањског театра.
Према првим договорима уметничког савета, представе ће се играти у сали Дома војске у Врању, а репертоар ће бити прилагођен условима.
„Биће одиграно пет представа мање форме, а неће изостати ни традиционална премијера нашег ансамбла који ће извести „Народну драму“ у режији Снежане Тришић, коју смо на жалост припремали у готово немогућим условима“, каже Ђорђевићева.
Ниш: Посећеније друго вече Нишвила
Друго фестивалско вече протекло је у знаку џез фанки музичке комбинације. На Earth&Sky бинама посетиоци су могли да чују великане попут Марије Жоао и Џоа Боувија. Презадовољна публика је након завршетка своју енергију пренела у Бановину где је смештен Миднајт џем стејџ.
Чини се да је због предстојећег викенда читав фестивал синоћ био знатно посећенији. Већ око 20h обрадом познатих хитова на главној бини представио се Нишлијама познат састав Педјазз. Направивши добру увертиру комбинацијом гитаре, бубња и баса, публика се загрејала за прави спектакл који је уследио у току вечери.
Турски septet ЕФ, чије име представља иницијале његовог оснивача Емина Финдикоглуа, задивио је публику у Нишу, пре свега фантастичним соло вокалом младе певачице Мелтем Унел чији вокал покрива стилове од Нине Симон до Пола Сајмона.
– Пре свега желим да се захвалим организаторима овог фантастичног фестивала зато што су уприличили да популарни турски састав наступи на њему. Такође бих пожелела добродошлицу бенду у Ниш и пожелела свима вама да уживате у музици која је сама по себи амбасадор добра – упутила је публици госпођа Дерја Полат, аташе за културу и туризам Амбасаде Републике Турске.
Бриселски џез оркестар наступио је са солистима Маријом Жоао и Дејвидом Линксом око 23h и измамио искрене осмехе и много позитивне енергије која се касније пренела и на наступ украјинског вокалног ансамбла Џезекс.
Џезекс се вештим комбиновањем битбокса и певања без пратње инструмента, може се рећи Нишлијама био посебно интересантан. Осим што су се могле чути обраде светски познатих хитова попут „Дон’т worry бе happy” или „Бесаме муцхо”, Украјинци су искористили прилику да отпевају на српском песме „Ђурђевдан” и „Овамо Цигани”
Јамааладеен Тацума and Џо Боуви Funk Expirience већ помало уморне посетиоце дигао је на ноге првим фанки ритмовима. Једночасовним енергичним наступом на Нишвилу се показала и експериментална страна Џеза.
Вече су затворили Италијани који су од претходних дана добро познати Нишлијама, али чија популарност из дана у дан у овом граду расте. Рече је о трубачком саставу Нема Проблема.
На Main стејџу вечерас је на програму:
1. Naked (СЕР)
2. Адриан Гаспар трио with guests: Габриел Росати & Луциан Nagy (АУТ/ БРА/ РОМ))
3. Амир Gwirtzman ft. Yaron & Еден Бахар (ИСР)
4. Опус 5 (УСА)
5. Лоло Меиер quintet (НЛ)
6. Тони Китановски & Цхеркези ft. Оскар Салас (МАЦ/CUB)
7. Рас Abraham & Ирие Vibes (ЈАМ)
Ниш: Фестивал поезије на дијалекту
Први Фестивал дијалекатске поезије „Преображењско појање“ биће одржан од 18h у нишком биоскопу „Купина“.
На фестивалу ће учествовати песници из Ниша, Лесковца, Београда, Врања, Пирота, Беле Паланке, Облачине и Заплања који пишу песме на народном говору.
Организатори кажу да је ово једнинствена манифестација у Србији, а идеја за њено органозовање потекла је од књижевника Зорана Вучића из Сврљига и Мирослава Митковића Нама.
Како је најављено гост Фестивала је Власта Ценић, песник из Дољевца, познат по стиховима за децу и одрасле које пише на добричком говору.
Изворне песме певаће Драгана Миљковић из КУД-а „Константин“, већ позната са фестивала и сабора изворног народног стваралаштва.
Три најбоље песме биће награђене признањем „Слово хвале“ и наградом „Реч баштине“.
Фестивал организује „Нишки песнички Круг“ у сарадњи са Културно-уметничким друштвом „Константин“ и биоскопом „Купина“.
Улаз је слободан.
Власотинце (Рајићево) : Покретна црква на дар
Породица Крстић из Холандије, родом из Рајићева код Власотинца, поклонила је селу покретну цркву од 13 квадрата која ће бити посвећена светом Николи. Од Ниша до одредишта, црква је на камиону путовала 55 киломатара.
Прва покретна црква, коју су пре 10 месеци у фабрици направиле Нишлије, добила је власника. Породица Крстић, из Холандије, родом из Рајићева код Власотинца, поклонила је селу богомољу. За времешне мештане планинског села то је био празник, јер су до сада, до најближе цркве путовали 10 километара.
Звоно са недовршеног звоника огласило се први пут, од кад постоји Рајићево. Са 850 метара надморске висине најавило је долазак мале богомоље, коју су Рускиња Марија Гамзардија, њен супруг, пореклом из Рајићева, и њихово четворо деце, купили за село.
„Кад смо видели ту цркву били смо одушевљени и одлучили смо да то поклонимо народу“, каже Марија Гамзардија.
Од Ниша до одредишта, црква је на камиону путовала 55 киломатара непуна два сата. А онда по сеоским путевима подно Суве планине до села у коме су времешни житељи, 5,5 тона тешку конструкцију, без виљушкара, на рукама спустили из камиона.
Драган Пешић из села Рајићева каже да је то било изненђење. Олга Стојановић, којој је 81. година, на чијем су имању син и снаха поставили цркву за село, није крила задовољство.
„Ја сам поносна на сина и снају, јер ће црква значити пуно за све нас у селу“, каже Олга.
Црквица од 13 квадрата биће посвећена светом Николи. Осликана је по канонима православља, са мозаичним подом од 800 комадића камена.
„Терен је поравнат са око 2.000 кубика земље. Урађен је звоник, доведена је вода, струја, и све је завршено за седам дана. Људи кад хоће могу пуно тога да ураде, а ваљда нам и Бог помаже“, каже Светислав Манчић, конструктор цркве из Ниша.
„Још ће ми срце бити пуно када видим да људи долазе у цркву“, каже Марија Гамзардија.
У селу се надају да ће после освећења, у црквици у Рајићеву бити заказана прва веначања и крштења.
(Јужне вести, Курир, РТС, Танјуг)
