Pročitaj mi članak
У петак се одржава Черевићка гитаријада
У малом сремачком селу Черевић, који се налази на територији општине Беочин, у петак 20. јула одржава се трећа по реду "Черевићка Гитаријада". На стадиону ФК "Сремац" прво ће се одржати такмичарски део у којем ће учествовати млади и неафирмисани извођачи.
Одмах потом следи и ревијални део програма у којем ће наступати Црквени Пацови, Перо Дефформеро и Atheist Rap.
Почетак је у 18.30h, а улаз је слободан.
Астрономски камп на Фрушкој гори
Од 19. до 22. јула на Фрушкој гори одржава се 11. Међународни астрономски камп, саопштили су организатори. Циљ је популаризација астрономије, а организује га "Астрономски магазин", уз подршку Покрајинског секретаријата за науку и технолошки развој, као и Природно-математичког факултета у Новом Саду.
У кампу у насељу Летенка биће гости и предавачи из Словачке, Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине и Македоније, а програм се састоји од низа предавања, демонстрација, трибина и осматрачких такмичења.
Камп се одржава у јулу, пред викенд током којег Месец најмање омета посматрање неба.Сви гости треба да донесу шатор и храну, и да симболично учествују у финансирању кампа. Неки програми имају такмичарски карактер: уочавање небеских објеката и астрономски квиз.
Уместо ракије мученице, прави препарат против рака
искретношћу, излог мануфактуре фамилије Стојановић издваја се од оних напирлитаних и шаренилом убијених. Ничег превише и ничег премало. А унутра, а иза астала на којем је сијасет сапуна различитих боја и безброј бочица уља неодољивих мириса, извири тршава глава Мирослава Стојановића (41). Каква радња, такав и газда, насмејан, расположен за причу. А има се и о чему! Он и супруга му Јасна други у свету, сем Француза, производе уље од коштице шљиве.
Повукло ме је то што код нас има доста вредних сировина, које се не користе. Тако и коштица шљиве, чије је уље пуно витамина Б-17. Код нас га једини ми тако правимо. Иначе, продаје се као препарат против канцера због тог витамина. То је, у ствари, цијанид у природном облику и није штетан за људе – објашњава Мирослав док лагано отвара бочицу и ставља ми је под нос.
Почели су пре три године с малим постројењем у Мирјеву, на периферији Београда, а у Војки се проширили са својим пословним партнером.
– Прва хала није ни капацитетима ни околином задовољавала наше потребе па смо прешли у Војку и набавили добре машине за хладно цеђење. Прво смо направили уље, што је била основа и најтежи део посла. Остало су експерименти с козметиком, а радићемо и с путерима и брашном које остаје – прича Мирослав.
Док разговарамо, показује ми један по један сапун, објашњава састојке и за шта је који добар. Онда се осврте да ми дода уље за релакс-масажу.
– Релакс и спорт веома добро се продају – пружа ми да натрљам на шаке.
– Добро, Мирославе, а шта је с оним еротик, то не показујеш?
– Ево, помириши, лепо је, али треба времена да га људи примете – вели.
– Србија је позната по шљиви, а недовољно је користимо. Последњу годину-две кренуле у Русију суве шљиве, а ми их и даље једемо само за Бадњи дан. Дешавало се да коштице баце у воду па због шећера поморе рибе. Уместо да је користе, направили су еко-катастрофу – објашњава Мирослав.
Нада се да ће ускоро имати довољно новца да засади свој шљивик или бар узме нечији под закуп.
– Тренутно откупљујемо од великих фирми које се баве коштичењем, део користимо за уље, а коштуњави део за сушару за ложење. Ускоро бисмо могли и брикетирати – наводи он.
То што су у Србији јединствени донекле је и мана и предност. Мана јер је тешко доћи до новца, предност јер немају конкуренцију.
– Србија је веома чудна земља и за живот и за било какву производњу. Слични су проблеми и у другим земљама, али је много лакше отићи у банку и узети кредит. Сад правимо две нове машине да бисмо повећали производњу.
Мора се, добили смо све сертификате и препознати смо као млади српски бренд. Цене нас и конкуренти Французи, који раде с најпознатијим ресторанима и козметичким кућама. С њима почетком следећег месеца треба да потпишемо озбиљнији уговор јер је до сад све било на пробним количинама – скроман је Мирослав, иако је за само месец дана, колико постоји његов, како каже, изложбени простор, врло примећен.
– Пошто је моје основно занимање уређивање простора, успео сам да спојим лепо и корисно. Немамо никакву рекламу, људи сами долазе. У први мах помисле да су производи страни и прескупи. Онда се одушеве, купе понешто, па дођу опет и доведу и пријатеље. Често се деси, кад виде ово уље, кажу: ма, мени је шљива само за ракију. А није – доказ је и интересовање многих ресторана и за уље и сирће од купина – задовољан је Мирослав.
Није мегаломан, срећан је што он и супруга Јасна, ћерка Теодора (8) и син Никола (6) имају свој мир и наду да ће његови експерименти постати озбиљан посао од којег ће моћи да живе и људи које ће запошљавати.
– Супруга је, иначе, завршила је руски и енглески језик па ради пројекте за странце, али и наше, о примени међународних прописа. Било јој је на почетку тешко између посла, деце и производња. Сад јој се све више допада и надам се да ћемо једног дана заборавити остале обавезе.
Квалитет оверен у Новом Саду
За лабораторијске анализе уље су однели у Нови Сад, на Технолошки факултет код Етелке Димић, која се једина у Србији бави хладно цеђеним уљима. Била је одушевљена што после много година професионалног рада може да проба нешто ново. У почетку је била мало скептична, али су је разуверили добијени резултати.
Иначе, Стојановићи праве уље од коштица суве „стенвејке„, које има највише и највише се коштичи. „Чачанка„ има мању коштицу, па треба 50 килограма за литар уља. Коштуњави део користе за сушару, а велики проблем је у томе што коштице не могу дуго да стоје већ се кваре. Тад је то већа штета него корист пошто морају посебно да се пакују и одлажу.
Зараде редовне, приноси задовољавајући
Сenta: Када је пре две године раскинула уговор са закупцем Радованом Штрпцем, АД „Млади борац“ добио је статус државног предузећа у реструктуирању и шансу да се консолидује пословање,јер је фирма добила нови жиро рачун, а сва тадашња дуговања стављена су у фазу мировања. По свему судећи, колектив са 36 запослених, који редовно примају зараде, а уплаћују се и сви порези и доприноси, искористио је ову погодност и из године у годину све боље послује.
Набављена је и механизација за обраду њива и за скидање усева.Према досадашњим подацима и ова година биће успешна. Жетва јечма, озимог и јарог, на 200 хектара дала је добре резултате, а такође и пшенице која је била засејана на око 400 хектара са просечним приносом од шест тона по хектару. За сада је неизвесно шта ће бити са осталим усевима и то шећерном репом која је на 105 хектара, кукурузом на 90, сојом која је засејана на 60 и сунцокретом на 97 хектара, јер се не зна колику штету ће нанети суша.
-Из Фонда за развој добили смо средства и приводимо крају реновирање система за наводњавање на 620 хектара који ће допринети повећању производње, али и промени сетвене структуре, јер ће омогућити производњу шећерне репе и семенског кукуруза, али и увођење повртарских култура, које би повећале и доходак фирме- рекао је технички директор „Младог борца“ Златн Павловић.
Запослени у овом предузећу обрађују 1.560 хектара земље од чега у власништву имају само 305 хектара док је остало државна земља у закупу, а закупнину редовно измирују. Око 300 хектара земље немогуће је обрађивати јер је реч о мочварама и барама. Ова државна земља поново иде на лицитацију јер је истекао претходни рок и сада у предузећу страхују да ли ће моћи поново да је добију јер у супротном неће бити у стању да остваре доходак који би подмирио зараде и отплату обавеза које су преузели куповином машина на лизинг.
Позорница од донације
СЕНТА: Летња позорница коју Сенти поклања АД “Altek Serbia” из Сенте, у власништву америчке мултинационалне компаније “Алтек”, поводом деценије пословања у потиској варошици, биће свечано отворена 25.јула у 18 сати, најављено је из Скупштине општине Сента.За изградњу летње позорнице у централном градском парку компанија “Altek Serbia” обезбедила је донацију од 61.000 америчких долара.
Најављено је да ће у свечаном програму, на отварању летње позорнице учествовати фолклорне и плесне групе из Сенте, као и популарна певачица Ева Чаподи из Мађарске и група “Ортодокс келтс” из Београда. М. Мр.
Храна и савети за шећераше
КИКИНДА: Друштво за борбу против шећерне болести Кикинда отворило је специјализовану непрофитну продавницу и информативно – едукативни центар за дијабетичаре и гојазне особе,
Пројекат финансира Покрајински секретаријат за здравство, социјалну политику и демографију, а суфинансира Општина Кикинда. Здрава храна без угљених хидрата, производи који помажу при одржавању оптималних вредности шећера у крви, апарати за самоконтролу шећера, траке и ланцете и још много тога, од сада могу да се купе у Кикинди, али 30 одсто јефтиније него што су коштали до сада на тржишту.
– У нашој општини регистровано је око пет хиљада оболелих од шећерне болести, али има их и више. До 15 одсто становништва је угрожено од дијабетеса – каже председник Друштва за борбу против шећерне болести у Кикинди др Слободан Каленић.
Дипломирани економиста и идејни творац овог пројекта Лазар Ерне из Покрајинског секретаријата, рекао је да ће у овој продавници шећер у крви бесплатно контролисати и деца, али на савремен и много мање стресан начин него што је то до сада био случај. Родитељи ће одмах добијати резултате, док се у лабораторијама чека неколико дана. Отварању је присуствовао и помоћник покрајинског секретара Мухарем Халиловић, који је истакао да су за отварање четири овакве продавнице у Војводини издвојили 5,1 милион динара, а за ову у Кикинди – 1,2 милиона динара.
-Прошле године прва оваква продавница отворена је у Зрењанину, затим и у Сремској Митровици, Бачкој Паланци и сада у Кикинди. У Покрајини је до сада регистровано 250 хиљада дијабетичара, а око пола милиона људи на нивоу читаве Србије – нагласио је Халиловић.
Пецаће се риба, куваће се чорба
БЕЧЕЈ: Манифестација „Тиски дани“ одржава се ове године трећи пут у организацији бечејског УСР „Шаран“ и трајаће три дана, од 3. до 5. августа, на „панонској принцези“ и око ње.
– Стижу нам пријаве за учешћа у свим такмичењима, али смо морали да лимитирамо број такмичара у појединим дисциплинама.Тако ће најатрактивнија активност наше манифестације „Златни котлић Тисе“, у оквиру којег се кува рибља чорба, ове године моћи да окупи максимално 150 кулинара, а број такмичара у омиљеној дисциплини спортских риболоваца „Златна бућка“ ограничен је на 35. То је разлог што препоручујемо онима који су заинтересовани да се на време пријаве – рекао је у име организатора Горан Јерков.
Како је рекао секретар УСР „Шаран“ Синиша Ерак, манифестација почиње у петак 3. августа око 17 сати продајом рибље чорбе за грађанство, чиме све уводимо у оно што их чека наредна два дана. У вечерњим сатима ће се одржати концерт новосадске рок групе „Акустична соба“.
Сутрадан се од 16 сати потпаљује ватра испод котлића, а у 22 сата ће се знати којем кулинару је припао епитет победника „Златног котлића“ с освојених 1.000 евра. Најзад, трећег дана манифестације у главној улози биће спортски риболовци, који ће се такмичити у већ поменутој „Златној бућки“ на Тиси, али и позивном такмичењу „Куп Шарана“ у пецању удицом на пловак у Каналу ДТД на писти пре Шлајза. Увели смо ове године и једну новину за љубитеље пецања. Реч је о маратонском пецању шарана у трајању од 24 сата на Рибњаку.
Котизација за „Златни котлић“ је 3.000 динара, а за „Златну бућку“ 1.500 динара, а поред пехара, првој тројици, десет првопласираних кулинара добиће робне и новчане награде. Кувару шампиону припада 112.000, вицешампиону 27.000, трећепласираном 17.000 динара.
Сви заинтересовани могу да се приаве у просторијама УСР „Шаран“, на кампту крај тисе или на телефоне 021/6912953 и 063/7006653, као и председнику Организационог одбора Предрагу Стојкову (063/8436354) и његовом земенику Горану Јеркову (063/361331)
(Војводина кафе, Дневник)
