Pročitaj mi članakJedna od najvažnijih digitalnih bitaka decenije trenutno se vodi u Evropi. Na površini, to je mera zaštite dece na mreži. Ali ispod ove moralno neupitne zastave krije se nešto mnogo ozbiljnije: pokušaj da se naruši privatnost svih građana i normalizuje masovni digitalni nadzor. Regulativa, poznata kao Kontrola ćaskanja 2.0, predstavlja se kao štit protiv kriminala, ali u praksi bi mogla postati oružje protiv slobode komunikacije.
Ако предлог буде усвојен, свака порука, фотографија и видео који пошаљете са мобилног телефона или рачунара, било да су шифровани или не, проћи ће кроз дигитални филтер који процењује да ли сте потенцијални преступник. Другим речима: ваш мобилни телефон постаје полицајац.
Шта је Контрола ћаскања 2.0 и зашто је ЕУ промовише?
Европска комисија је 2022. године представила предлог уредбе под називом Уредба о спречавању и борби против сексуалног злостављања деце . Циљ, барем званично, јесте спречавање ширења материјала о сексуалном злостављању деце (CSAM) и откривање покушаја злостављања и дотеривања у онлајн комуникацији. Звучи оправдано, јер нико нормалан не би рекао да децу не треба заштитити.
Проблем настаје када видите како ЕУ планира да то спроведе: скенирањем свих приватних комуникација свих грађана, стално и без изузетка . Такав приступ претвара све кориснике интернета у потенцијалне осумњичене и отвара врата невиђеном масовном надзору.
Зашто Брисел промовише овај модел?
Политички капитал: заштита деце је тема око које је тешко расправљати.
Безбедносни апарат: Службе за спровођење закона и обавештајне службе дуго су желеле шири правни оквир за надгледање шифровања.
Притисци индустрије: Велике технолошке компаније би морале да се прилагоде, али би истовремено могле да развију нова решења и услуге за усклађеност.
Кључна реч је скенирање на страни клијента. То значи да апликације као што су WhatsApp, Signal, iMessage или Gmail морају да уграде алгоритме који скенирају садржај на самом уређају – пре шифровања.
Процес изгледа овако:
Унесите садржај: напишите поруку, снимите фотографију или поделите датотеку.
Локално скенирање: апликација проверава садржај користећи хеш базе и вештачке интелигенције.
Означавање: ако алгоритам посумња на нешто, садржај се означава.
Пријављивање: означени садржај аутоматски иде у национални или европски центар.
Даља обрада: модератори или додатни алгоритми одлучују да ли је заиста у питању илегални материјал.
На папиру, ово делује изводљиво. У пракси, последице су алармантне:
Крековање енкрипције: заштита од краја до краја губи своје значење.
Лажно позитивни резултати: Системи вештачке интелигенције често праве грешке.
Безбедносни ризици: Скенер на уређају постаје нова тачка напада.
Перформансе: стална обрада успорава уређај и троши батерију.
Правни сукоби: ЕУ против сопствених темеља
Контрола ћаскања 2.0 је у директном сукобу са правним нормама Европске уније:
Повеља ЕУ о основним правима: Чланови 7 и 8 гарантују приватност и заштиту података.
GDPR: захтева минималну обраду података, а овде се све скенира.
Европски суд правде: је у неколико наврата пресудио против генерализованог надзора.
Европски суд за људска права: забрањује превентивни масовни надзор.
Последице за велике компаније
Мета, Епл, Гугл, Мајкрософт и други гиганти ће се вероватно формално прилагодити. ЕУ је превелико тржиште да би се изгубило. Али они угрожавају безбедност, ризикују тужбе и могу понудити „дуалне верзије“ својих апликација – једну за ЕУ, једну за остатак света.
Последице за програмере отвореног кода и мале програмере
За заједницу отвореног кода, ово је готово смртоносно:
Ако инсталирају скенер, губе поверење јер код више није бесплатан.
Ако одбију, ризикују казне и забране.
Највероватнији сценарио: форковање софтвера и дистрибуција „чистих верзија“ ван ЕУ.
Сигнал је већ најавио повлачење из ЕУ. Протон је обећао правну борбу. Пројекти попут Матрикса и Трима суочавају се са истим проблемом. Чак су и репозиторијуми попут Ф-Дроида потенцијално угрожени.
Реакције до сада
Грађански отпор: кампање попут Fight Chat Control окупљају хиљаде људи.
НВО: EDRi и FSFE упозоравају на масовни надзор.
Индустрија: Signal и Proton прете повлачењем или тужбама.
Земље: Белгија, Чешка и Аустрија су против; Француска, Италија и Шпанија су за.
Шта ће се десити ако се уведе?
Сива зона: експлозија VPN-ова и илегалних верзија апликација.
Повлачење услуга: алати за безбедну комуникацију напуштају ЕУ.
Талас тужби: Европски суд правде ће готово сигурно поништити уредбу.
Политичка ерозија: грађани губе поверење у ЕУ.
Борба за слободан интернет
Контрола ћаскања 2.0 је замишљена као дигитални штит за децу, али у пракси је дигитална бомба која уништава приватност и безбедност. Ако прође, створиће хаос: грађани ће се кретати кроз ВПН-ове и илегалне форкове, док ће ЕУ изгубити репутацију глобалног лидера у заштити приватности.
Ова битка није само техничка или правна – она је цивилизацијска. Ради се о питању: да ли желимо друштво у којем се сви грађани стално скенирају или друштво у којем се слобода и безбедност граде кроз паметне, циљане мере?
Ако желите да будете део отпора, користите апликације и сервисе отвореног кода. Изаберите Signal, Proton, Matrix, Threema, Briar. Изаберите решења чији је код отворен, транспарентан и независно проверљив. На тај начин не браните само себе – већ браните и саму идеју слободног интернета.
Када држава почне да чита ваше поруке пре него што их пошаљете, то више није заштита деце. То је почетак дигиталне диктатуре.
