Pročitaj mi članakSamo u prva tri meseca 2026. godine deficit budžeta Srbije dostigao je 96 milijardi dinara, odnosno 818 miliona evra.
To je za 245 odsto više nego u istom periodu prošle godine, kada je minus iznosio svega 27,8 milijardi dinara. Prema podacima do kojih je došao „Radar“, ovo je ujedno i najveći deficit u prvom kvartalu od 2018. godine, odnosno od kada je Siniša Mali postao ministar finansija.
Za poređenje, u prva tri meseca pandemijske 2020. godine, kada je država izdvajala ogromna sredstva za borbu protiv virusa korona, deficit je iznosio 46,3 milijarde dinara. Ovogodišnji minus je dakle duplo veći, iako se tada govorilo o „novcu iz helikoptera“ i vanrednim merama.
Problem nije samo u smanjenju akciza na gorivo, koje je Vlada uvela zbog rasta cena energenata. Javne finansije su počele da „posrću“ još ranije. U januaru 2026. zabeležen je deficit od 37,6 milijardi dinara, dok je isti mesec 2025. završen sa suficitom od 5,5 milijardi. Samo u januaru ove godine napravljen je minus koji je dvostruko veći nego u cela prva tri meseca 2024. godine.
Najveći deo odgovornosti leži na kapitalnim izdacima koji su u prva tri meseca iznosili čak 67,3 milijarde dinara. Lavovski deo otišao je na plaćanje rate za nabavku francuskih borbenih aviona „rafal“. Do sada je za ovu nabavku vrednu 2,75 milijardi evra državna kasa isplatila više od milijardu i po evra.
I pored toga što su prilivi u prva dva meseca bili veći za 20,5 milijardi dinara u odnosu na 2025. godinu, rashodi su rasli znatno brže – sa 361,5 na 426,7 milijardi dinara. Krajem februara deficit je bio 70,5 milijardi, a već krajem marta skočio je na 96,1 milijardu. Samo u martu zabeležen je minus od oko 27 milijardi dinara, što je 13,5 puta više nego u martu prošle godine.
Izvori tvrde da je rebalans budžeta samo pitanje dana. Ministar Siniša Mali će, kako se očekuje, ubrzo morati da predloži korekciju ovogodišnjeg budžeta i pred poslanicima u Skupštini.
Uprkos teškoj situaciji u kasi, novca nije nedostajalo za „ministarstva sile“. Rashodi za odbranu, policiju i slične sektore nastavili su da rastu bez ograničenja, dok se ostali delovi budžeta suočavaju sa sve većim pritiskom.
Ekonomski analitičari upozoravaju da bi ovakav trend, ukoliko se nastavi, mogao ozbiljno da ugrozi makroekonomsku stabilnost i planove za dalji rast. Za sada, jedino je sigurno – državna kasa je dublje u minusu nego ikada u prvom kvartalu moderne istorije srpskih javnih finansija.
