Jedna civilizacija svoje aksiome ispoljava uvijek i u svemu, u najvišim i najnižim kulturnim registrima.

Западна цивилизација се од самих својих почетака, од франачког фалсификованог Римског царства до данас, одликовала презиром, нетрпељивошћу и агресијом према „Грцима“ тј према свему и свакоме ко је крштење примио из Константинопоља. „Ми смо два свијета и никада нећемо бити један јер Бизант је све покварено“ – те ријечи није измислио већ изрекао кардинал Степинац, али исте ријечи су изречене хиљадама пута раније, од Хегела до сваког послодавца у ЕУ који нашем гастарбајтеру неће да да повишицу и унапрјеђење.

Тај дубоки, расистички јаз унутрашње је оправдање за Јасеновац и Олују, трајно овлашћење којим та uljudba себи правда све што је учинила ferro et igni. Ми, са друге стране, никада нисмо развили идеју о томе да је тај други свијет заиста и по свему други.

И данас су сви православни народи жељни љубави тог одјељеног западног (пост)Хришћанина – погледајте, без изузетка, Русе, Румуне, Србе, Бугаре… чим угледамо бициклисту из Њемачке, ми ћемо га напојити и пустити у наш дом, иако нас он не би пустио ни у своју државу, осим ако смо му неопходни да по сунцу носимо цигле и гледамо његову баку на самрти…

Ми не можемо и не смијемо да будемо, попут толиких озлојеђених жртава расизма, контра-расисти, расисти у огледалу. Али ваљда би вријеме било да оставимо своје илузије, од оних из СФРЈ митологије до оних из ЕУ митологије, о „дивном свету“ који почиње са Далмацијом и завршава се Аљаском.

То што се десило у Загребу израз је најискренијег осјећања већине Хрвата, то што се на то благонаклоно гледа у том цивилизацијском кругу, израз је начина размишљања те цивилизације о њима и о нама. Чудити се могу само залуђени и незнавени.

Oznake: Darko R. Đogo, koncert TOmpsona, Marko Perković Tompson