Pročitaj mi članakRešenjem da Studentska lista stvarno bude studentska mnogima bi laknulo. Ponajpre studentima jer bi oni konačno u pravom smislu uzeli stvari u svoje ruke.
Već neko vreme sam o Studentskoj listi razmišljao na sličan način kao i profesor dr Jovan Antović i gospodin Aleksandar Lazić, a sada definitivno mislim da je to najbolje rešenje. Studentsku listu za predstojeće parlamentarne izbore trebalo bi da čine samo studenti među koje, naravno, spadaju i oni sa redovnih master i doktorskih studija. To bi trebalo da budu najbolji predstavnici sa svih fakulteta državnih univerziteta, koje bi izabrali plenumi na način kako su to radili i do sada. Oko toga će se oni lako sami dogovoriti, a već su pokazali da su dorasli principima demokratskog dijaloga i odlučivanja. Sigurno odlično znaju ko bi od njih mogao da ih predstavlja na najbolji mogući način. Zvaničnu Studentsku listu trebalo bi da objave tek kada se raspišu izbori.
Budući poslanici i nosioci zakonodavne vlasti sa Studentske liste trebalo bi da za svoje mentore ili savetnike (formalne i neformalne) sami izaberu hrabre, iskusne, ostvarene i nekompromitovane stručnjake iz različitih oblasti, u koje imaju poverenja. Oni bi im pomagali u definisanju programa i izbornoj kampanji u kojoj bi i sami aktivno učestvovali. Iz njihovih redova bi se birali budući nosioci najviših državnih funkcija u izvršnoj i sudskoj vlasti (predsednik Republike, premijer, ministri u Vladi, direktori agencija, sudije, tužioci i drugi) koji bi na efikasan način za najviše godinu dana resetovali sistem i pripremili uslove za poštene izbore.
Kao nosioce Studentske liste treba kandidovati budućeg predsednika i potpredsednike Narodne skupštine i predsednika poslaničkog kluba, koji će te funkcije svakako i obavljati ako misija Studentske liste bude uspešna. To bi trebalo da budu nekompromitovani, sposobni, hrabri i elokventni mladi ljudi koji će moći da iznesu teret kampanje zajedno sa ostalima sa liste. Odmah moram da kažem da uopšte ne sumnjam da će oni to biti u stanju, imajući u vidu kakvi su do sada bili nastupi studenata u javnosti.
Zamislite kakva će to biti diskusija u Narodnoj skupštini ako su sa jedne strane studenti – narodni poslanici bez političke predistorije ali sa ogromnim iskustvom koje su stekli u poslednjih godinu i po dana borbe za istinu i pravdu i poštovanje Ustava i zakona kao vrhunske vrednosti – a sa druge dirigovani stranački poslušnici koji glasaju na dugme. Sa jedne strane će biti mladost koja je spremna da se bori za svoju budućnost i spasavanje Srbije iz kandži korumpiranog kriminalnog režima, a sa druge strane oni kojima su ličnost velikog vođe, nasilje, laži, manipulacije i kupljene diplome vrhunske vrednosti.
Profesor Antović i gospodin Lazić nisu se u svom predlogu posebno osvrtali na ulogu opozicionih partija. Njihovim predstavnicima nije mesto na Studentskoj listi, ali ovaj krupan poduhvat promene sistema ne može se uspešno realizovati bez aktivnog učešća pre svega onih partija koje su sada zastupljene u Narodnoj skupštini. Dakle, mislim da Studentska lista treba da bude dosledna u otklonu od političkih partija jer se pokazalo da bi svako približavanje samo unosilo razdor.
Naravno, najbolje bi bilo da se svi politički akteri okupe u jednoj koloni uz potpunu podršku Studentskoj listi kao što to čini Demokratska stranka, Pokret Kreni – promeni i Srpski pokret Dveri, pojedini poslanici i brojne javne ličnosti, ali pošto to očigledno nije moguće, ostale parlamentarne stranke trebale bi da nastoje da se okupe u jednu ili dve kolone (prozapadna i nacionalna) sa zajedničkim ciljem – promena sistema. Neka najpre u međusobnoj komunikaciji na delu pokažu spremnost za dijalog i saradnju. Ako u tome ne uspeju i ne zaslužuju novu šansu.
Komunikacija Studentske liste i opozicionih stranaka posle raspisivanja izbora se podrazumeva i trebalo bi da bude zasnovana na principima nenapadanja, saradnje u realizaciji izbornog procesa i nastojanju da se obuhvati što širi krug opozicionih glasača u cilju promene vlasti SNS koalicije.
Strah opozicionih parlamentarnih stranaka u prvom redu, ali i onih vanparlamentarnih, da bi podrškom Studentskoj listi i neizlaskom na predstojeće izbore sa svojom listom nestale sa političke scene, potpuno je opravdan i razumljiv. Zbog toga bi i trebalo da se fokusiraju na međusobnu saradnju i okupljanje kako bi preživele na političkoj sceni i stvorile osnovu za naredne političke utakmice. Glavni razlog za takav stav parlamentarnih stranaka jeste, ne treba to kriti, novac koji za svoj rad dobijaju iz budžeta. Ta sredstva im omogućavaju redovno funkcionisanje i nerado bi se toga odrekli.
Međutim, opozicione partije koje pružaju bezrezervnu podršku Studentskoj listi zaslužuju posebnu pažnji i priznanje za žrtvu koju podnose. Trebalo bi zbog toga razraditi model kako bi im se pomoglo da „prežive” i nastave normalno funkcionisanje posle parlamentarnih izbora. Njihovim sadašnjim narodnim poslanicima svakako ne bi mogle da se obezbede lične prinadležnosti jer neće biti i u budućem parlamentarnom sazivu i oni bi trebalo da se vrate svom redovnom pozivu, ali možda bi se mogao naći način da se obezbede sredstva za rad političkih stranaka tako što bi im pripao deo sredstava poslaničkog kluba Studentske liste u budućem sazivu Narodne skupštine, proporcionalan broju narodnih poslanika u sadašnjem sazivu.
Naravno, odmah se postavlja pitanje kako bi se to realizovalo u postojećim okvirima izbornog zakonodavstva? Odgovor kako se taj odnos može urediti treba da daju oni koji bi u budućnosti trebali da rešavaju mnogo složenije jednačine u upravljanju državom. Rešenja uvek ima. Uostalom, uskoro mora doći i do regulisanja formalnog statusa Studentske liste koji bi trebao da bude osnov za učešće na izborima. Tu se možda negde i krije ključ za rešenje ovog problema. Ne bih dalje razrađivao ovo pitanje kao ni detalje programa koji su ponudili profesor Antović i gospodin Lazić, sa kojim se u principu slažem.
Rešenjem DA STUDENTSKA LISTA STVARNO BUDE STUDENTSKA mnogima bi laknulo. Ponajpre studentima jer bi oni konačno u pravom smislu uzeli stvari u svoje ruke. Rasteretili bi se arbitriranja i vetiranja jer su se sigurno već suočili sa svim problemima koje taj složeni proces nosi. Građanima koji ih podržavaju ne moraju da objašnjavaju da takozvana studentska lista na kojoj nisu studenti u stvari jeste studentska lista. Ta konfuzija bi jednostavno bila razrešena ovim jedinstvenim rešenjem. U čudu bi se našli razni analitičari, lobisti, interesne grupe, brojni domaći i stani službenici i razni drugi nedobronamerni faktori koji su do sada samo unosili smutnju i podele. Sav njihov višemesečni trud pao bi u vodu i sve bi se umnogome izbistrilo što bi svakako povećalo poverenje u Studentsku listu i izlaznost glasača na predstojećim izborima.
Oni koji su do sada podržavali studente to će još odlučnije raditi i ubuduće, rasterećeni prebrojavanja krvnih zrnaca i političke prošlosti kandidata za narodne poslanike jer to su pre svega naša deca kojima je Srbija na srcu, a ne nekakvi fašisti, ustaše blokaderi i strani plaćenici. U njihove patriotske namere ne treba sumnjati. Uostalom, svojim delima su ga dokazali i zbog toga im narod veruje. Narod, koji se oslobodio straha, neće više imati strepnju da će mu se raznim smicalicama za narodne poslanike uvaliti smutljivci koji će kao, i mnogo puta do sada, izneveriti njihovu volju.
I na kraju, kao što rekoše profesor Antović i gospodin Lazić, jedino Studentska lista, sastavljena isključivo od studenata, može da ujedini Srbiju i pobedi režim.
