На својеврсној листи чекања су и српски пензионери. Они чекају бољи живот. Јер тренутни не доживљавају као довољно добар. Међутим, власт која их убеђује да живе најбоље у региону отишла је и много даље - тврдњом да се животни стандард најстаријих у Србији бољи него чак и у Норвешкој, Немачкој и Луксембургу.
Најстаријим грађанима отпевао је председник Србије пред крај године песму – историјско повећање пензија. А онда је председница Парламента појачала ритам – и то историјско – допунила – реченицом – пензионери у Србији живе никад боље.
– Али, боље и од Норвешке, боља и до Немачке, није још на просеку ЕУ, али се убрзано приближава том просеку, боља је и од Луксембурга, то нису мале ствари – рекла је председница Скупштине Србије Ана Брнабић.
Али, јесу велике речи – у које пензионери, чини се, баш и не верују, пише Н1.
– То је смешно више, аман људи где ми живимо, одакле подаци, каква Европа има примања, каква ми овде имамо примања.
– Ја не знам о чему она прича, да ли се она некад прошета до пијаце, до самопослуге, ујутру једне цене, увече друге, ово је катастрофа.
– Ко живи сам, а има пензију 40-50 хиљада, он не може да опстане.
Опстаје се у Луксембургу. Осим што има највише пензионера, Комора запослених у тој земљи показује да минимална пензија није испод 1.500 вера и то за непун стаж. Немачка и Норвешка не каскају много. Зато, Србија, ако је судити према подацима – може само да им „завиди“. Бројке ПИО фонда показују да најнижа пензија износи нешто више од 27.000 динара, док је пољопривредна још нижа. Па, да ли је онда тврдња Ане Брнабић реална?
– Србија, која је једна од најсиромашнијих земаља по просечном дохотку, у њој живе пензионери који су једни од најсиромашнијих у Европи, апсолутно се не може поредити ни са Немачком ни са Луксембургом. Луксембург је једна од набогатијих земаља у Европи и по просечној пензији и по просечној заради и по квалитету стандарда – каже економиста Горан Радосављевић.
– Много се тешко живи у Србији и много се тешко живи од пензије. Наш једини критеријум је наш новчаник и наш фрижидер, јануарски рачуни су толико драстично скочили, много је тешко то сад, лекови су скупи, храна апсолутно је на нивоу ЕУ, али су зато четири пута мањи приходи – истиче Снежана Шантић из Удружења пензионера Стари град.
У јануару – пензије су повећане за 12,2 одсто. Али, без обзира на то, Србија је и даље на зачељу Европе, каже економиста и опозициони посланик Душан Никезић. Додаје и да је просечна пензија још увек нижа од минималне потрошачке корпе, те да је изјава Ане Брнабић у најмању руку срамна.
– Имајући у виду да је Србија трећа отпозади од европских земаља када се посматрају примања пензионера и то је последњи податак који је објавио Евростат, иза нас се налазе само БиХ и Турска, чак када се узме у обзир и куповна моћ грађана о чему је Ана Брнабић такође покушала да прича ми смо опет трећи отпозади, само што се у том случају иза нас налазе Словачка и БиХ – наводи економиста и опозициони посланик Душан Никезић.
Пола милиона најстаријих у Србији прима пензију испод 30.000 динара. И не разликује их само то од пензионера у Луксембургу, Норвешкој и Немачкој. Власт је 2014. одлучила да умањи пензије, а рачуница пензионих удружења показује да им је на име фискалне консолидације држава узела око 840 милиона евра. Тај новац никада није враћен.






