Прочитај ми чланакПатријарх Порфирије Перић изазива раскол у Српској православној цркви. По његовом наређењу, Синод је недавно одузео митрополиту Јустину управљање Жичком епархијом.
Црквени суд је искључио из СПЦ-а теолога Благоја Пантелића и свештеника Вукашина Милићевића, све због подршке студентима и побуњеним грађанима. Иринеј Буловић, политички комесар СПЦ-а, студенте назива „изродима“, а крушевачки владика Давид „српским усташама“. Истовремено, владика Сергије додељује Вучићу орден Новомученика. Као и верници, већина свештеника и епископа и даље верује у Бога, а не у Перићевог Мамона, Александра Вучића.
Александар Вучић је све државне институције и друштвене заједнице криминализовао и прилагодио интересима свог картела.
Полицију је поверио на управљање агресивним примитивцима Марку Кричку, Игору Жмирићу и Радославу Репцу. На челу Војске налази се дугогодишњи лојалиста, генерал Милан Мојсиловић. Владимир Орлић користи Безбедносно информативну агенцију за заштиту интереса владајуће породице, а не државе и народа. Исте задатке извршавају и војне обавештајне службе. Тужилаштво контролишу Загорка Доловац и Ненад Стефановић, а судове Јасмина Васовић, Душко Миленковић, Драган Милошевић и вечити Александар Степановић.
У режимској фабрици медијских лажи главне улоге имају Жељко Митровић и Драган Ј. Вучићевић. Подземљем управљају Звонко Веселиновић и Лука Бојовић, такође у интересу свог „великог шефа“. То раде и контроверзни бизнисмени, баш као и специјалци из другог ешалона напредњачких штеточина, који су изабрани да контролишу спортске клубове, естраду и све остало.
На тој депонији истакнуто место заузима Првослав Перић, тзв. партијарх Порфирије. Као и његове лојалистичке колеге, које су распоређене у друге секторе, Перић беспоговорно извршава наређења шефа картела. Разлика је само у томе што Вучићеви криминалци у полицијским униформама, на тужилачким и судијским функцијама физички кажњавају студенте и грађане који траже слободу, а Перић терор спроводи у духовној, религиозној сфери. Управо због тога, његови злочини су тежи. Вучићеви полицајци, бар засад, нису званично овлашћени да убијају, а судије не смеју да доносе смртне пресуде. А управо то ради патријарх Перић.
Под његовом командом, недавно је Црквени суд Архиепископије београдско-карловачке искључио из Српске православне цркве теолога Благоја Пантелића и свештеника Вукашина Милићевића. Забрањено им је да учествују у литургији, да се причешћују и примају остале свете тајне, укључујући и опело. Укратко, осуђени су на духовну смрт, без могућности да спасење својих душа траже и добију кроз хришћанство.
Најтежа казна им је изречена због вербалног деликта. Пантелић и Милићевић су критиковали политичке ставове партијарха и његове свите, који су подржали Вучићев картел у борби против студената и побуњених грађана. Они нису изложени прогону због кршења религијских догми или црквеног устројства већ зато што су подржали студентске протесте. Осуђени су због критике Перићеве тврдње да у Србији траје „обојена револуција“, а не студентски и грађански протести, којима се захтева да државне институције спроведу истрагу и судски поступа против одговорних за масовно убиство под новосадском надстрешницом.
– Врх СПЦ је спреман да се обрачуна са свима који нису спремни да буду лојалисти владајуће странке. Мој случај најбоље илуструје како патријарх Порфирије реагује на критике. Не знам ни за један сличан случај, да се теологу цивилу, на овако протитивзаконит начин, судило само зато што се партријарху није свидело мишљење које теолог има о томе како он обавља своју функцију. Није ми познато да је неки теолог искључен из Цркве због вербалног деликта, због критике упућене такозваном црквеном врху, а које немају никакве везе са учењем и устројством – рекао је Пантелић у интервјуу за Нова С.
– Обећавам да ћу се и убудуће трудити да оправдам поверење које су ми овом својом одлуком указали и да ћу и даље указивати на лицемерје актуелног врха СПЦ, њихове јереси и срамотне поступке којима наносе неизмерну штету цркви, коју су потчинили да служи режиму – истакао је Милићевић после првостепене пресуде Црквеног суда.
Благоје Пантелић је оценио да „патријарх Порфирије и та екипа око њега говоре о Богу, али најчешће службе Мамону“. У библијском контексту, Мамон представља персонификацију похлепе, која одвраћа од Бога. Као што се наводи у Новом завету: „Не можете служити Богу и Мамону“. Тога је свестан и Првослав Перић, зато је изабрао да служи свом „златном телету“ Вучићу.
Перић и његови најближи сарадници добровољно су пристали на улогу најсрамнијих и најбруталнијих лојалиста. Са статусом српског патријарха, Перић је отишао у Кремљ, да пред руским председником Путином лажно оптужује студенте да спроводе „цветнају револуцију“ по инструкцијама западних служби. На домаћем терену примењивао је још опасније диверзије. Позивао је грађане на „јединство“. И Перић зна да није могуће јединство између жртава и џелата. Не може да буде јединства студената и побуњених грађана са припадницима Вучићевог картела, који су одговорни за убиство 16 људи у Новом Саду, као и за многе друге смртоносне, пљачкашке и корупцијске злочине.
Као да није патријарх СПЦ-а, него председник одбора за верска питања ОКГ СНС-а. Перић је сваком изјавом и поступком подржавао Вучића и његове криминалце у борби против народа. За разлику од патријарха Павла, који је стао на чело колоне грађана, како би их водио у пробој кордона Милошевићеве полиције, Перић је кажњавао студенте Богословског факултета, који су се прикључивали својим колегама у блокади. Никада није постетио ниједног претученог или ухапшеног студента. Време је проводио у винарији „Шапат“, дружећи се са својим Мамоном Вучићем и његовим опскурним саучесницима у заједничком злочиначком подухвату против Србије.
Исту улогу, коју у Вучићевој свити имају Ана Брнабић и Миленко Јованов, у Перићевом окружењу су добили митрополит бачки Иринеј Буловић и митрополит крушевачки Давид Перовић. Нема разлике у гадостима које су изговарали против студената. Ипак, док то и не чуди од напредњачког геј тандема, било је тешко очекивати да ће их у бешчашћу превазићи црквени поглавари. Вечити политички комесар СПЦ-а, Иринеј Буловић, назвао је студенте „изродима“, а његов ментални двојник, Давид Перовић, оптуживао их је да су „усташе“.
Од ђавоиманутих изјава патријарха Перића и њему сличних „великодостојника“, већу срамоту представља ћутање осталих представника црквене јерархије. На сабласну тишину, каква влада у Патријаршији, пристала је већина митрополита, епископа, монаха, свештеника и лаика. Менталне излучевине тзв. митрополита Давида јавно је осудило само шест митрополита и епископа, међу којима само један – митрополит жички Јустин – служи у Србији.
Осим њега, саопштење у коме се истиче да су Перовићеве оптужбе против „српских усташа“ увредљиве и неприхватљиве, потписали су митрополит немачки Григорије, митрополит црногорско-приморски Јоаникије, митрополит захумско-херцеговачки Димитрије, архиепископ западнонемачки Максим и епископ источноамерички Иринеј. У саопштењу је истакнуто да „етикетирање наше омладине на такав начин је више од срамоте, то је самна мрља на телу Цркве“. Владике су такође истакле историјску трауму коју је српски народ претрпео под усташким режимом, па изједначавање са усташама није само увредљиво већ и понижавајуће за све, како за студенте, тако и за жртве усташких злочина.
Управо по тој линији, коју су мрљама скицирали Перић и њему слични, наслућује се могући нови раскол у Српској православној цркви, опет из политичких разлога. Владике у иностранству прате глас народа, који не подржава издајничку и криминалну политику Перићевог идола Вучића. Исто расположење постоји и у Србији. Многи свештеници се не супротстављају јавно одлукама црквеног врха, али учествују у уличним протестима, студентима дају материјалну помоћ и благослове.
Студенте је подржао и митрополит жички Јустин. Групи студената из Новог Пазара, која је крајем прошлог октобра кренула на марш до Новог Сада, на обележавање годишњице масовног убиства под надстрешницом, локални напредњачки шерифи нису хтели да пусте да преноће у некој школи или спортској хали.
Митрополит Јустин их је дочекао у конаку манастира Студеница. Студентима исламске вере спремљен је доручак по халал прописима. Иако је Јустин упозорио напредњачку власт да „моћ није дата ради насиља, него ради служења“, одмах му је одговорено насиљем. Удар је извршен траги-комичним садејством БИА и Синода. После служења свете литургије у Бресници, код Горњег Милановца, на обележавању 200 година Храма Покрова пресвете Богородице, међу стотинак верника угурала су се и четири припадника БИА, који су га пратили током службе, а потом и у неформалним разговорима у парохијском дому.
Истовремено, Синод СПЦ-а је формирао комисију, у којој су се нашли Иринеј Буловић, спископ будимљанско-никшићки Методије и протојереј-ставрофор Велибор Џомић, која је покренула истрагу против Јустина. Напредњачка комисија је обавила посао. Уместо оптужби за неподобно политичко деловање, као разлог за развлашћивање владике Јустина истакнуто је „лош начин управљања епархијом која му је поверена“. Перићева инквизиција је закључила да је крив јер је основао три предузећа. Наравно, оснивач тих фирми није владика, него епархија. Не постоји епархија у СПЦ-у која не покреће предузећа за разне делатности, од туристичких услогу до дестилерија алкохола. Супротно Уставу СПЦ-а, иако нема овлашћења за такве одлуке, Синод је донео решење о привременом уклањању Јустина са чела епархије жичке.
Патријарх Перић је на тај начин доказао лојалност свом Мамону. Спреман је да служи Вучићу и по цену новог раскола у СПЦ-у.
Вучић је изазвао раскол у српском друштву по свим шавовима. Окупирао је све институције и на водећа места поставио примитивне и агресивне лојалисте, као што је Првослав Перић. Вучићу за љубав, они туку, пребијају, прогоне, хапсе и осуђују нормалне људе, који се боре за слободу и правду.
Упоредо са тим злочинима, црквени поглавари, какав је епископ Сергије Карановић, звани Тито, који је недавно Вучићу доделио орден Новомученика бихаћко-петровачких. Окићем црквеним ордењем, трагове својих непочинстава Вучић прикрива звучним политичким паролама, каква је „Мир, стабилност, Вучић“, коју је први пут пласирао почетком рата у Украјини, а рециклирао ју је поводом рата на Блиском истоку. С обзиром на споран карактер и рупе у образовању, логично је што Вучић не зна и не мари за библијске аксиоме, али могао је патријарх Перић да га упозори на поруку коју је апостол Павле упутио у првој посланици Солуњанима: „Ви сами добро знате да ће Дан Господњи доћи као лопов у ноћи. Јер када говоре: ‘Мир је и сигурност’, тада ће наићи на њих изненада погибија (…) и неће избјећи“.
У условима Вучићевог „мира и стабилности“, погибија долази на обичне, нормалне људе. Но, и за њега и за целу Србију било би добро да он избегне ту врсту суочавања, коју помиње апостол Павле. Уместо тога, Вучићу је место на оптуженичкој клупи, па да одговара за све злочине над државом и народом, које је извршио у сарадњи за лојалистима какав је Првослав Перић.
