Прочитај ми чланакЦена чоколаде у Србији драматично је расла током прошле године. Просечан раст цена овог производа током 2025. износио је чак 25,4 одсто. Иако су љубитељи чоколаде у свим европским државама прошле године морали да издвоје више новца него раније, Србија је међу земљама у којима је овај производ убедљиво највише поскупео. Заправо, како показују подаци Еуростата, од 38 европских земаља, само је у њих пет чоколада поскупела више него у Србији, а у чак 32 земље – мање, пише данас Нова економија.
Међутим, чак ни то не показује пун опсег драстичног поскупљења чоколаде с којим се потрошачи суочавају у Србији. Наиме, ако се погледају подаци не само за 2025, него и за 2024. годину, видимо да је уз Естонију, Србија земља у којој су у читавој Европи чоколаде убедљиво највише поскупеле – невероватних 51,6 одсто за само две године, наводи Нова економија.
Само су још у Естонији (51,8 одсто) и Пољској (50,9 одсто) чоколаде приближно исто поскупеле као код нас. У преосталих 35 земаља Европе, раст цена је био далеко, далеко нижи – у Албанији на пример, само 8,18 одсто, док је ЕУ просек 29,1 одсто. То значи да се оволико поскупљење чоколаде у Србији тешко може објаснити само спољним факторима, односно растом цене какаоа, која је иначе утицала на кретање кондиторских производа свуда у свету, већ да су по среди по свему судећи локални фактори, односно да су произвођачи чоколаде, односно продавци у Србији дизали цене знатно више него на осталим европским тржиштима.
У 2024. чоколада је у Србији у просеку поскупела за 20,9 одсто у односу на 2023, да би затим на то поскупљење у 2025. дошао нови скок цена од још 25,4 одсто.
Цена чоколаде у Србији драстично се мењала током прошле године. До просечне инфлације чоколаде од чак 25,4 одсто, дошло се тако што је чоколада у појединим месецима прошле године расла и по више од 40 одсто међугодишње.
Конкретно, међугодишњи раст цена чоколаде у децембру био је 8,7 одсто, у новембру 8,8, а у октобру 8,4 одсто, али је пре тога, „чоколадна инфлација“ месецима била двоцифрена. Конкретно, у септембру је раст цена чоколаде износио 10,2 одсто. И у месецима пре тога, инфлација чоколаде је “дивљала”. У августу је она износила 19,4 одсто, у јулу 28,7, а у јуну 35,8 процената.
У мају, међугодишња инфлација, када се посматра чоколада, износила је 40,4 одсто, а месец дана раније, у априлу, она је достигла врхунац – чак 42,9 одсто. У марту је износила 42,8 одсто, у фебруару 41,3, а у јануару 36,6 одсто.
Стога, децембарска међугодишња инфлација од 8,7 одсто није најреалнији показатељ, већ је боље сагледати просек, који показује да је у 2025. чоколада била чак 25,4 одсто скупља него током 2024. године.
Србија међу државама са највећим поскупљењем
Што се тиче региона, и у суседној Хрватској чоколада је значајно поскупела, али ипак пуно мање него у Србији. Конкретно, просечни подаци за период од јануара до децембра 2025. показују да је тамо чоколада, у односу на исти период 2024, поскупела 14,9 одсто. Што се тиче Црне Горе, просечна инфлација чоколаде у децембру износила је 21,2 одсто. Такође, у Северној Македонији инфлација чоколаде је у истом месецу износила 20,2 одсто.
А какво је стање у Европи? Просечна инфлација чоколаде на нивоу читаве Европске уније у 2025. је износила 17,9 одсто, што је мање него у Србији. Највиша инфлација, већа од 30 одсто, забележена је у Пољској (32,6) и Естонији и Литванији (по 31,5).
Такође, изнад европског просека биле су Румунија (26,1), Летонија (25,9), Шведска (22,5), Бугарска (22,3), Грчка (20,8), Шпанија (20), Финска (19,5), Чешка (18,6), Холандија (18,4) и Немачка (18,1).
Најмања поскупљења чоколаде забележена су у Албанији (1,3), Словачкој (6,6) и на Кипру (7,9 одсто).
Колико кошта чоколада
Чоколада Милка, вероватно најпопуларнија у Србији, са алпским млеком, дакле “обична” млечна чоколада, кошта од 140 до 200 динара за 80 грама, колика је амбалажа. То је од 1,19 до 1,7 евра. Када бисмо посматрали цену по килограму, она би у српским маркетима варирала од 14,88 до 21,25 евра.
У Хрватској је, с друге стране, ова иста чоколада нешто јефтинија – 1,03 евра у великом маркету. Посматрано по килограму, цена би била 12,88 евра.
У Црној Гори се такође продаје ова чоколада, али је њена грамажа нешто већа – 90 грама. Ова чоколада тамо кошта 1,39 евра. Како бисмо јасније видели разлику у цени, и овде ћемо је сагледати кроз то колико би коштао килограм – 17,38 евра.
Чоколада од 90 грама продаје се и у Немачкој и Грчкој, где кошта 2,19 и 2,25 евра, односно 27,38 и 28,13 евра по килограму.
Ништа боља није ситуација ни са локалним брендовима. Тако обична млечна чоколада Најлепше жеље у паковању од 90 грама по редовној цени кошта 214 динара, а на краткотрајној акцији 170 динара, док Најлепше жеље црна чоколада са 75 одсто какаоа кошта чак 260 динара за само 75 грама. То је чак 3,466 динара по килограму
Због чега су порасле цене
На поскупљења чоколаде у протеклом периоду утицао је, према писању светских медија – мањак какаоа. На тај мањак утицали су лоши приноси услед екстремних временских услова у Западној Африци.
Западна Африка, која производи око 70 одсто светског какаоа, претрпела је толико губитка у понуди да је цена будућих уговора (фјучерса) за зрна какаоа порасла са око 2.500 долара по тони средином 2022. године на више од 12.600 долара крајем 2024. године, објавио је недавно BBC Business.
“Добра вест за потрошаче (произвођаче) је да су цене какаоа од тада знатно пале, недавно испод 4.000 долара по тони први пут после неколико година. Лоша вест: чоколадни производи који су сада на полицама направљени су од зрна чија је цена била на кризном нивоу или близу њега. Малопродајне цене остају високе јер произвођачи слаткиша купују какао месецима унапред и користе постојеће залихе”, пише CNN.
Анализа организације Climate Central показала је да климатске промене изазване људским деловањем доносе све више екстремних врућина у Западну Африку. Ова организација анализирала је како су климатске промене утицале на учесталост дана са максималним дневним температурама које су изнад оптималног опсега за раст какаа – 32 степена Целзијуса, у Камеруну, Обали Слоноваче, Гани и Нигерији током 10 година (од 2015. до 2024).
Климатске промене су довеле до око 40 додатних дана годишње са максималним температурама изнад 32 степена у регионима Обале Слоноваче и Гане. У Камеруну и Нигерији забележено је у просеку по 18, односно 14 додатних дана годишње са превисоким температурама. Већина (28 од 44) анализираних региона за узгој какаоа имала је најмање шест додатних недеља годишње топлоте која ограничава раст какаоа.
Промене у обрасцима падавина, дакле преобилне падавине или суше, додатно оптерећују раст какаоа. Прецизније, довољна и равномерно распоређена количина кише је кључна за какао који најбоље успева када годишње падавине износе између 1.500 и 2.000 мм, а сушни периоди не трају дуже од три месеца. Промене у падавинама могу да доведу до варијација у производњи, као што се догодило 2024. године, када је наступио период великих падавина, а неколико месеци касније – суше.
Нови проблеми за произвођаче
Тренутно, међутим, цене какаоа на берзи падају, али то не значи нужно и побољшање ситуације. Како је недавно објавио Ројтерс, у Обали Слоноваче, највећем светском произвођачу какаоа, фармере и њихове задруге погађа пад глобалних цена. Наиме, извозници одбијају да плате гарантовану цену коју је одредила Влада, од око 5,09 долара по килограму, јер тврде да је ова цена превисока, када се узме у обзир глобални пад, захваљујући ком су цене достигле најнижи ниво у протекле две године, а који је уследио због смањене потражње.
Због тога, залихе афричких произвођача се гомилају, њихови дугови расту, а све им је теже и да исплате раднике. Произвођачи су за Ројтерс навели да неки купци нуде и цене ниже од оне коју је Влада одредила као гарантовану, али да су неки приморани да на такве цене пристану.
