Pročitaj mi članakSedeći pored beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka, predsednik Rusije Vladimir Putin objavio je da su ruska i beloruska vojska već odabrale lokacije za raspoređivanje balističkih raketa srednjeg dometa Orešnik.
Путин је на састанку са Лукашенком изјавио да ће прве ракете новог хиперсоничног система већ ове године бити стациониране у Белорусији. Руски председник упозорио је Запад да би нови ракетни систем могао бити употребљен против земаља које су дозволиле Украјини да користи њихове ракете дугог домета за нападе на територију Русије.
Командант руских ракетних снага изјавио је да нова ракета може носити и конвенционалне и нуклеарне бојеве главе, и да јој је цела Европа у домету. Ракете постижу брзину до 10 маха, имају више бојевих глава, имуне су на пресретање и, према речима Путина, „толико су снажне да се могу упоредити с нуклеарним нападом“, преноси Јутарњи лист.
Ракета Орешник, средњег домета (од 500 до 5500 км), била је раније забрањена споразумом о контроли наоружања из доба Хладног рата, али су САД и Русија иступиле из тог споразума 2019. године.
Путин је рекао да су припремни радови за распоређивање ракета у току и да се очекује да буду завршени пре краја године. Прва серија већ је доступна руским оружаним снагама.
Русија је Орешник први пут пробно лансирала 21. новембра 2024. године у нападу на украјински град Дњипро, где су, како наводе, гађали војну фабрику из совјетског периода. Тај напад су руске власти представиле као одмазду за употребу америчких и британских ракета дугог домета на руској територији.
Западни аналитичари верују да је Орешник унапређена верзија руског система РС-26 „Рубеж“, развијеног 2011. године. Путин је додао да би симултано лансирање више ракета Орешник могло имати разоран ефекат једнак нуклеарном удару.
Белорусија, која се граничи с Украјином дуж линије од преко 1000 километара, већ има део руског тактичког нуклеарног арсенала на својој територији. Лукашенко је крајем прошле године изјавио да је реч о „неколико десетина пројектила“.
Ово распоређивање проширује домет руских удара према више НАТО земаља у источној и средњој Европи, а такође омогућава руским снагама бржи и лакши приступ потенцијалним циљевима.
