Подешавања / Settings

Професор Комазец оптужује Вучића да уништава Србију. Послушајте интервју професора Комазеца.

Свечана прослава 24. Дана Републике Српске одржана у присуству Владе Србије, разликовала се од претходних и по томе што је одржана после одлуке Врховног суда БиХ о неуставности празника и уз нечувени позив америчког амбасадора да „РС усклади свој празник са Уставом БиХ“ и упозорење српском премијеру да треба да схвати „осетљивост тренутка“.

Не може се све време седети на две столице. Америка ће тек да се врати у овај део света због страха од Русије. Велика је грешка власти што није руско–хуманитарној бази у Нишу дала могућност екстериторијалности.

Последњих неколико година све су учесталији покушаји појединих западних земаља да уз свесрдну помоћ институција Босне и Херцеговине међународној јавности наметну питање о неопходности даљег спровођења Дејтонског мировног споразума и потребу за његову насилну ревизију, која би за крајњи циљ имала потпуно укидање дејтонских структура власти.

Данас не само православни, него и искрени хришћани Европе и света, од конзервативног политичара Патрика Бјукенена у САД до Филипа де Вилјеа, челника „Покрета за Француску“, оца седморо деце, у Русији и председнику Путину виде последњу наду да хришћанство у свету неће пропасти(1).

Онај ко располаже технологијом за производњу атомског оружја у року од годину дана може да направи и хидрогенску бомбу. То је доказала и историја када је у питању америчка и руска хидрогенска бомба. Многи су својевремено били скептични да Северна Кореја уопште има атомску бомбу, а ја сам још 1994. рекао да је само питање времена

После најновијег препуцавања два државна врха око намера Хрватске да додатно наоружа своју војску, стручњаци поручују да Србији не прети никаква опасност.

Академик Матија Бећковић оценио је данас да су се борба за опстанак и идентитет отопиле с борбом за европске вредности, да судбина Срба, Србије и Републике Српске зависи само од нас самих и позвао све Србе да буду сложни.

Од Хладног рата толико америчких војника и ратних авиона није било допремљено и смјештено на низу стратешких мјеста која су често од главних руских градова удаљена мање од сат времена вожње. Ни у Хладном рату САД нису наметнуле толико санкција против руских званичника, пословних људи и компанија.

Одговор је само један и познат – врховни српски вођа протестантске провенијенције и стремљења, Александар Вучић, по устаљеном обичају, ево, још мало па пуне четири године, управља овом земљом тако што месијански саопштава своје личне одлуке, анализе, процене, намере, идеје, импресије, жеље (и све остало што му падне на памет, као и сваком аутократи) на дневним и ноћним конференцијама за штампу, у интервјуима или тако што држи монологе и лекције новинарима брецајући се и застрашујући их, чиме брутално шаље несвакидашње али веома јасне поруке свом бирачком телу и осталим поданицима.

Неко време сам се колебао како да насловим овај чланак. Моји фаворити су били: Келнски ужас за девојке и Има ли у Немачкој довољно затвора за све мигранте? Размисливши, ипак сам изабрао наслов са погромима – звучи злокобно, као што и треба у овом случају. Погроми ће највероватније уследити. Дајући такав наслов, прочитао сам чланак и пожелео да му дам нови – Вукови и овце, али ипак нисам. Нека буду „погроми“, на крају крајева, све иде ка томе.

Деведесетих година прошлог века ране које су Срби задобили у Другом светском рату још су биле свеже. Још је српски народ на простору Хрватске и Босне и Херцеговине памтио зверства усташа и балија, а већ се спремао нови покољ Срба.

Да ли је верник онај/она што се — у градском превозу, пешице или како год — крсти кад прође поред неког верског објекта? Или је то неко ко у ресторану бира посну храну и тражи еспресо без млека? Можда је главна асоцијација, због све чешћих сукоба на Блиском истоку, неко са брадом и митраљезом?

После толиких жртава створена је Република Српска и она је сада толики проблем. Приговара им се зашто славе свој рођендан и славу, што је запамћено само у најнеславнијим и неслободнијим временима, каже за Спутњик академик Матија Бећковић, који говори и о томе како су Срби издали своје жртве и свог краља.

Не треба много ни времена ни простора па да се јасно, непобитно утврди ко је и на који начин отворио и врата и прозоре рату у Босни и Херцеговини.

Шта би из онога што се 2015.г. дешавало у руско-немачким односима могло да нам унесе оптимизам, наду да ће захлађење које је почело да се осећа бити превазиђено и да ће поверење бити опет узајамно?