Прочитај ми чланакУ тренутку када се јавно говори о застоју преговора и одсуству конкретних резултата, из Кијева долази сигнал који многима делује неочекивано.
Према речима Кирила Буданова, Украјина је, како тврди, заправо ближе договору са Владимиром Путином него што се то споља види. Та процена, изречена у разговору за Блоомберг, уноси нову димензију у причу која већ дуго делује као да стоји у месту.
Занимљиво је да Буданов не говори о некој далекој перспективи, већ о процесу који је већ у току. Он тврди да сви учесници преговора разумеју једну ствар: сукоб мора да се заврши.
Управо из тог разлога, како каже, преговори и постоје. Није прецизирао временски оквир, али је нагласио да не очекује да ће овај процес трајати дуго, што додатно појачава утисак да се иза затворених врата дешава више него што се јавно признаје.
Ипак, слика није једноставна. И даље се, како сам признаје, обе стране држе максималистичких позиција. То значи да и Кијев и Москва у преговорима улазе са највишим захтевима, без спремности да одмах направе уступке.
Преговоре, према његовим речима, предводе Сједињене Америчке Државе, што додатно компликује динамику и отвара питање колико су интереси свих укључених уопште усклађени.
У тој сложеној игри Буданов види простор за компромис. Он сматра да ће, упркос тврдим почетним позицијама, обе стране на крају морати да попусте.
Као један од разлога за то наводи финансијски притисак на Русију. Како каже, за разлику од Украјине, Русија директно троши сопствена средства, што за њу представља додатни мотив да се дође до споразума.
У исто време, оно што остаје у сенци јесте питање територије. Ту Буданов остаје затворен, одбијајући да улази у детаље о могућем компромису.
То није случајно. Управо је територијално питање до сада било најтврђа тачка спотицања, она линија преко које ниједна страна није била спремна лако да пређе.
Ипак, он наговештава да се и ту нешто мења. Према његовим речима, иако коначна одлука још није донета, сви учесници преговора сада јасније разумеју границе онога што је прихватљиво.
То, како истиче, представља огроман напредак у односу на ранију фазу, када су позиције биле потпуно заковане без простора за померање.
У преводу, иако се јавно и даље говори о застојима и непомирљивим разликама, изнутра се очигледно дешава процес постепеног приближавања.
Да ли ће тај процес заиста довести до конкретног договора или ће се, као и много пута раније, зауставити пред самим циљем, остаје отворено питање.
Али једна ствар се сада први пут јасно изговара: и Кијев и Москва, свако из својих разлога, виде крај овог сукоба као нешто што више није само теорија, већ реална могућност.
