Прочитај ми чланакБез уплитања да ли је Дробњак стручан или није, без уплитања да ли пијуцка или пије – није ово први пут да неког свог сарадника, а посебно Дробњака – јавно понижавате. Није то ваша објективност. То је ваш маркетинг. Манипулација. Извртање истине. Ви будале од нас правите
Ваша реална слика и слика данашње Србије – није ваш разговор са опозицијом и са студентима – већ са својим блиским сарадницима. С једне стране ваша препотенција, а с друге – срамотна понизност ваших изабраних поданика. Нестручних. Бескарактерних. Љигавих. Јер, да су стручни и да свој посао обављају савесно и достојанствено – ви би се бојали њих, а не они вас. Мада, ви њих не занимате – већ корист коју имају од вас. Докле год је тако, трпеће понижења и ваше јавне увреде, а у дубини душе – мрзеће вас. Јавно ће исказивати дивљење и само што вам стопала неће љубити. А мали је корак до тога, да то пред публиком и ураде. Изујте ципеле, па проверите. Ваше ноге биће олизане, кладим се…
Ваш разговор са Дробњаком, недавно – у неком селу, у посети неком домаћинству – био је толико срамотан и за вас и за њега. Мислила сам да је у питању скривена камера, кад оно – истина. Били сте по обичају елегантни, скоцкани по последњој моди. У исто време, били сте и непристојни – с лактом на асталу домаћина и са шаком на бради. Прозвали сте Дробњака– шта те брига, налактио си се, ракију си за’ватио – казали сте му. Из чега се закључује, да ваши пију и да ви то зназе. И да их тако пијане, водите са собом да промовишу патриотизам по Србији и вашу бригу о народу. Где сам ти рекао Дробњак, да изградиш оне мостове?, упитали сте га. Мучни Дробњак, који није знао ни где се налази, а камоли за позицију мостова за које га питате, пренуо се и скочио к’о опарен – све сам записао, ево папир – правдао вам се. Хајд’ да видим, прочитај ми – инсистирали сте да глумите надређеног чија се реч поштује.
С једне стране ваша препотенција, а с друге – срамотна понизност ваших изабраних поданика. Нестручних. Бескарактерних. Љигавих. Јер, да су стручни и да свој посао обављају савесно и достојанствено – ви би се бојали њих, а не они вас
Дробњак је почео да претура по џеповима, тражећи оно што је на неком комадићу папира записао, јер у том стању, у ком сте га ви описали, није било шансе да запамти. Потрајало је то чангљање по џеповима, што вас је натерало да га охрабрите, да тај папирић брже пронађе. Нисам ти рекао паре да вадиш – казали сте Дробњаку са смешком, што значи, да се паре код вас подразумевају – као нешто нормално. И кад си пијан и кад си трезан. И кад радиш свој посао како треба и кад појма ни о чему немаш. Новац је нешто што иде успут, откристе нам – овим што рекосте, без трунке блама. Напротив.
Дробњак најзад нађе то што тражи и поче да чита – ево овако, Тасковићи, Душковићи, изговори као из топа. Душковићи?, упитасте збланути и не баш много потресени. А требало би. Јер, ако човек који је задужен за градњу мостова, не може да запамти имена места у којима то треба да ради… Ако сте посвећени овој земљи на прави начин, као што причате… Ако ову земљу волите… После овог што је Дробњак изговорио, требало би да лежите у несвести. Уместо тога, ви настависте крајње поспрдно, као да сте на некој необавезној седељци, а не у званичној посети мештанима села, који те мостове годинама чекају.
Доњи Душник, какви Душковићи, бре! Па где си чуо за Душковиће?, упитасте слуђеног Дробњака. Па, то ми је рекао председник, вадио се Дробњак. Нисам најбоље разумела на ког председника је Дробњак мислио. Да ли на председника месне заједнице, или на вас, као председника државе, па вам се обраћа у трећем лицу, мислећи да вам тиме указује част. У сваком случају, вама је било јасно. Председник је рекао Доњи Душник…. рекли сте подсмешљиво и тиме сте и ви себе уважили тим трећим лицем, инспирисани Дробњаковим улизиштвом.
Ја сам ти рекао Доњи Душник, где је Горња Заплањица, то сам ти рекао – изговористе крајње ноншалантно, уместо да се запитате – откуд такав човек, на таквом радном месту!? Уз то, настависте да ћакулате са њим и да се спрдате. Дробњаку, који римује и прича поетски – Тасковићи, Дусковићи – уместо прозно – Тасковићи, Доњи Душник – ви направисте литерарну исправку, уместо покуде. Колико кошта народ и државу та ваша литерарна исправка, због незнања вашег битног човека? Не рачунајући флашу ракије коју је Дробњак попио о трошку домаћина, већ плата коју он прима, за оно што пијан не памти… Овим начином немарности с којом се опходи, те будуће мостове прва бујица ће однети. А, можда ће се и сами мостови урушити, судећи по ономе што свакодневно градите, а урушава се – на улицама, у обдаништима, школама, железничким станицама, путевима, пругама… И притом за то нико не одговара.
Ево, имам пројекат – поче да се вади Дробњак. Уместо моменталног отказа, ви почесте да га милките саветима. Јел могу да те замолим? Поведи неког са собом, ко ће да води рачуна и да све то запише лепо… Што значи, отвара се ново радно место – помоћник за писање Дробњакових обавеза. Да ли Дробњаковом помоћнику треба помоћник за ношење оловке и папирића, то ћемо тек видети. За сада, још не знамо ни да ли ће тај Дробњаков будући помоћник да буде плаћен. Сазнаћемо. Тек, ви причу с Дробњаком настависте умилно – молим те, да ли си ме разумео? Молим те као бога, ајде – рекосте Дробњаку као детету, кад неће да једе, а ви га молите. На то, Дробњак са олакшањем додаде – све је договорено – и ту се ова фарса заврши.
Без уплитања да ли је Дробњак стручан или није, без уплитања да ли пијуцка или пије – није ово први пут да неког свог сарадника, а посебно Дробњака – јавно понижавате. Није то ваша самокритика. Није то ваша објективност. То је ваш маркетинг. Манипулација. Извртање истине. Изгледам народу као будала. И многи људи мисле да сам будала… изјависте недавно. Нисте ви будала. Ви будале од нас правите. Док мутне радње радите, ви јавно критикујете своје кадрове, водећи се оном народном изреком – пси лају, а каравани пролазе.
У овом случају, пас је само један. Ав, ав.
