Pročitaj mi članakAlbanija je postala centar pažnje geopolitičkih diskusija nakon najave njenog premijera Edija Rame o stvaranju suverenog entiteta za muslimansku zajednicu Bektashi, što je izazvalo brojne kontroverze.
Иако ова заједница представља четврту по величини религијску групу у Албанији, после муслимана-сунита, православних и католика, сама идеја о стварању „албанског Ватикана“ у Тиранији доноси са собом сложена питања о верском плурализму, националној суверености и потенцијалним геополитичким интересима Турске на Балкану.
Премијер Рама је током свог говора на Генералној скупштини Уједињених нација у септембру 2023. године најавио планове за оснивање овог ентитета, што је изазвало реакције како у Албанији, тако и у ширем региону.
Назван „Суверена Држава Бектасхи“, овај пројект би обухватао неколико квартова у источном делу Тиране, где већ постоји инфраструктура везана за ову заједницу, укључујући молитвени центар, музеј, архив и административне зграде.
Питање које изазива највише полемика је зашто би Рама, католик по вероисповести, промовисао стварање сувереног ентитета за муслиманску секту.
Овај потез је чак и у Турској, традиционалном чувару исламске традиције, изазвао сумње. Новине као што је Хüрриyет отворено постављају питање: „Коме је потребно овакво минијатурно државно уређење, и зашто га премијер Рама енергично брани?“
Оно што је посебно интересантно у вези са овим пројектом јесте историјска и културна позадина Бектасхи реда. Ова мистична секта, која потиче из XIII века, првобитно је основана на територији данашње Турске, али је након распада Османског царства и секуларизације под Кемалом Ататüрком, била присиљена да се повуче из Турске и премести свој центар у Албанију.
Данас, по званичним подацима, у Турској постоји 12,5 милиона следбеника овог реда, што је много већа заједница него у самој Албанији.
Међутим, Бектасхи ред се разликује од ортодоксног ислама, јер укључује елементе шиизма и чак хришћанства. Ред се не придржава шеријатских закона, већ гаји либералнији приступ религији и наглашава алузивно тумачење Курана.
Ово додатно компликује питања око будућег „сувереног ентитета“, јер многи у исламском свету гледају на Бектасхи заједницу као на одступање од традиционалног ислама.
Занимљиво је да би, према доступним информацијама, Бектасхи ентитет био релативно мали, четири пута мањи од Ватикана, без војске, граница или судског система, али би поседовао обавештајну службу због „постојања непријатеља“.
Поред тога, предвиђа се да би на челу тог ентитета био доживотни лидер Бектасхи заједнице, Баба Монди, који би имао практично апсолутну власт.
То значи да би нови ентитет био религијски ауторитаран, али уједно и отворенији према друштвеним нормама, с обзиром на то да би женама било дозвољено да носе одећу по свом избору, а алкохол би био легализован.
Ердоганова посета Албанији одмах након ове најаве додатно је распламсала спекулације о могућој позадини овог пројекта. Историјска повезаност Турске и Бектасхи заједнице, као и Ердоганово порекло из суфи тариката (реда) као што су Наqсхбанди или Кадирија, који су оријентисани ка исламизацији, стављају га у позицију потенцијалног покровитеља овог подухвата.
Неки турски аналитичари су отворено сугерисали да би Ердоган могао видети у овом пројекту начин за ширење турског утицаја на Балкану, где би „албански Ватикан“ постао центар суфи ислама, супротстављајући се радикалнијим струјама у региону.
Бектасхи ред, са својим еклектичним приступом религији, могао би играти улогу у промоцији идеје о исламу који је отворенији и либералнији, што би било корисно за Турску у ширењу свог утицаја међу муслиманима на Балкану, али и у ширем региону, укључујући Блиски Исток, Грчку, Иран и чак Кину и Сједињене Америчке Државе.
Критичари, међутим, указују на то да стварање оваквог ентитета може изазвати бројне унутрашње и спољне конфликте. У земљи са сложеним верским и етничким саставом, овакав потез могао би изазвати тензије између различитих религијских група.
Такође, многи се питају да ли је Албанија спремна на овај корак у време када се Балкан већ суочава са бројним изазовима, укључујући потенцијалне претензије других регионалних сила, попут Србије или Грчке.
Геополитички гледано, овај потез може се тумачити и као део шире Ердоганове стратегије за проширење турског утицаја на Балкану, где су, осим Албаније, кључне земље под турским утицајем и Босна и Херцеговина и Северна Македонија.
Такође, Турска види Балканску регију као важан мост према Европи, што би могло објаснити њен интерес за промовисање идеолошких и културних савеза кроз верске институције попут Бектасхи реда.
Иако се тек очекује како ће међународна заједница реаговати на овај потез, јасно је да пројекат „албанског Ватикана“ отвара ново поглавље у геополитичким односима на Балкану.
Да ли је то уједно и отварање нове фазе турског утицаја у региону, остаје да се види, али с обзиром на сложеност балканских прилика, може се очекивати да овај пројект буде предмет даљих анализа и дебата.
